Delo

УПРАВА У СТАРОМ ДУБРОВНИКУ 421 жавне службе , увјериће се како и ја, да је управа града Лубровника мудро уређена и утврђена од законодаваца. А да је томе тако, то очпто ноказује благостање и мир Републике, плод шест добара без којијех савршенога града бити пе може. Та су добра: ириправа хране, спремност за рат, обрт и обилност новца , суд и свештенство.1) Овијем знаменитијем ријечима из год 1440 заглавжујемо прву чест нашега прегледа. Угледни гшсац који је Де Диверсисово дјело првом објелоданио, проФ. Брунели, приставл.а овијем рпјечима да су хвале тога Талијанца из ХУјвијека о малој Републици у велико зламеннте кад промислимо да се у нишчевој машти дизаше владичанствена и сјајна успомена иа тосканске градове и на Млегачку Републику супроћ којој je дубровачка држава била ништа.*) Кад је Дубровчаннн Ђоно Рести почео, при крају XVIII вијека, писати анале Републике, а Швицар Јован фон Милер у својој ^Veltg’ecliichte ироницавим оком замјетио још у овом вијеку величину Дубровника, и једноме и другоме блистала је пред очима велика мисао: да се у томо маломе организму човечанство боље огледа него у великијем државама. У Дубровнику филозофу историје и филозофу административне знаности отвара се пространо поље, у овој се машинернји интенсивније и симпатичније приказују сва лица друштвене еволуције, у овој су држави органи фино и деликатно испреплетени за да слабо тијело узможе одољети великијем и моћнпјем душманима II повијест Дубровника свједочи за потнуни успјех такве организације. II та повијест није него триумф уиравно моћн нашега племена нскрсташена са латинском расом. Па ако су адмпнинистративне установе онога времена донекле остарјеле за овај вијек — донекле велимо, јер друштво почимље трпјети од носталгије за оним јаким удружењем — дух којим је прожет вас тај српско латински микрокозам имао би још лебдити над реФормама и над управом пробуђенога дијела српскога народа. Ова ће мисао бити у другој честн наше студије још потнуније оправ^ана, па ће се видети које је часно мјесто Дубровник заузео био у државноправној знаносги сред моћне Јевропе онога времена. ') Ор. cit. стр. 90— 91. ,) Jb. стр. 7.