Delo

441 ДЕОПОДД РаНКЕ своме зету Фридрнху ПФалцком, што су и енглески ннтересм категоричкн тражили. А кад је на то озбиљно помишљао, он је ^морао онда попуштати парламенту и бивати некозенквонтним. Или опет онај други ирезначајни Факат, да религија нрестаје бити искључиви мотнв у политици и устуна места светским пнтереснма — нз нспреплетаних интереса спољннх и унутарњпх Француске, Шпаније и Немачке. Из суревњивостн Енглеске и Француске протнву Шпаннје нодигле се и ослободнле Холандија и Португалија. Биготска Шианија помагаше хугеноте протпву Француског католичког двора, а Француски државници, којн у својој земљи угушиваху протестантизам, пружаху руку немачким протестантима, да би лакше сломили династију Хапсбурга. II оваких дивних проматрања универзалности локалних догађаја пуна су дела Ранке-ова. „Wie es eigentlich gewesen ist“; да покаже «како је заиста било", — тим је речима изашао Ранке још 1824. први сеојим делом у јавност. II он је остао своме прннцппу веран. Ранке је по тврђењу зем.вака његовпх, с много истпне пе један од најобјективнијих већ најобјективнији модернн историк. II ако је добар хришћанин, побожан протестант, ппак су ретко када његова религиозна субјективна уверен>а узела маха на штету историјске објективности. И релпгија је један моћан историјски агенс. Прве културие заједнице засниване су на њој, али то је његово објективно схватање Историје. Исго тако био је госиодар и својих политичких коизерватпвннх иринципа, Религпозна и политичка уверења моћннја су но ма која друга категорија уверења, и ипак их је могао жртвовати објективностп. Објективности се Ранке-овој мора дивитн. Ретка је то прилика која је толико моћна да пзмепн Ранке-ов субјективан суд. Лују XIV., који по субјективпије писаним нсторијама изгледа само као ненаситим грамж.кпвац, иро гив кога су сва Формална н материјална права, признаје Формално ираво у постав.вању рениона п одлукама ових, на оспову којих је он ириграбио Штрасбург и др. места. И првп рат Лујев, холандски, пмао јс Формалних оправдања, јер је деволуционо ираво наслеђа (да и женска деца из првог брака имају п прече нраво но деца. било мушка ил женска из другог) јер Шпанија није одговорила својим обавезама. Нити је иак у Шпанији само „лукава” Фран-