Delo

442 Д Е Л 0 цуска дипломатија однела победу над аустријском и Карло II под тим утецајем означио унука Лујевог за наследника, — већ је то занста била н воља шпанског народа. Као конзервативац он излаже и сувише објективно историју конФликта Карла I (енглеског) и иарламента, да смо, хтели не хтели, вољни да признамо демократама да не носе кривицу за онакав свршетак сукоба, а да с пуно права окривимо ону претерану самосвест Карла I, оно високо његово уверење о божанској улози крања и апсолутној његовој власти Хенријету Бурбон и кама ргму. А типичан пример Ранке-ове објективности је његова „Историја иапства” Haiber је преведе на Француски, истина Фалсификујући нека места у корист ултрамонтанаца, а Alex. Clieron, вођ њихов, нагшса предговор преводу. Ранке није првп, али он је најобЈективније и најенергичније, као противник протестанат, одбранио историјску истину, да папство ннје било Lugenanstalt, — завод за лагање, већ да је било јакпх и светлих карактера, и да je већнна њих с уверењем, с дубокпм убеђењем, да све што чпне, чине у интересу опшгих интереса. Тек је карактеристично да ((Историју папства”, коју иише један протесганат, преводе ултрамоктанци! Објективност која ирелази у хладноћу причања развоја протестантизма чак је разгневила његове земљаке иротестанте. Трајчке га кори : „да би свет морао пропасти, кадби сви овакомислили као овај духовити посматралац (Ранке)®. Ранкепушта да документи говоре место њега, пошто је дубоко критички одвојио истинито од лажнога II пре Ранке-а је исторнска критика чинила своје али нико није с оном збиљом тражио истину као оп Ile само критика већ озбиљносг критике ново јз у историографији од појаве Ранке-а. Па ипак ова велика врлина, објективност, није без замерака. Без иоле топлине субјективпог суда опа није потпуно слободна од индиФерентизма, — одобрапања ћутке свега што је било. Документа не чине целину, већ делове, често без унутарње везе. Њих ипак мора историк да повеже по унутарњој садржипи и ио односима према дога^ају о комс су сведоци, дакле да упесе свог субјектпвног елемента У п.пх. Експликација и употреба докумсната разнолика је према субјективној природн исгорика. Из пстог материјала разнолике мрпродв историка неће моћи нстоветне слике личностп и до