Delo

ЛЕОПОДД РАНКЕ 443 догађаја створити, нити псте односе уочптп. Из тежље да будемо објективни, често упадамо у грсшку да превиђамо слабе стране, да видимо само добре, да прашгамо. Гервпнус је у корео Ранке-а да он припада оиој категорнји л>удп којима је у историји п моралу метод «да хоће да оперу али да се не оквасе”. А и кад ;;е славио деведесетогодпшљнпу рођеља свог, чуле су се о Ранке-у ироничке похвале «да он има редак таленат, да у свакоме пронађе оно што је у љему најбоље” (*) * Да резимирамо каракгеристику Ранке ове историограФпје Лични моменат, који је претежнпјп оддругих; индивидуа литет народности, слобода воље, која нпје што п самовоља н не нскључује нужност историјску. да се затекнуто стаље не може збрисатн као да га није ни бнло, већ је оно једна од главннх чпњеннца у исторпјском процесу; морална енергија која ниче из сукоба нових тежља н традпција, које су већ ту, па отуда п етичка одговорност\ потчиљеље интереса поједпнаца ннтересима целине, иа дакле морално мерило једина норма за оцену вродности у историји; значај државе', — то су елементн исторпограФије Ранке-ове и оне којој је он дао тип. Антипатија према рациоиализму, којн не водн рачуна о сукцееивности развића; веровањеда нма континуитета само у нрогресу материјалннх интереса; објектпвност и уннверзалпост схватаља историјског процеса, — то су јој пак карктерне одлике. Оваква историограФија има par excellence карактер полнтички. Полигичке моћи, чиљенице, претежнпје су од свих других које су само секундарног значаја: огроман утецај материјалннх прнлпка на нсторијски жнвот,, улога масе друштнене и значај ннституција. 0 строгој научностп не водп рачуна много, јер би је она одвела у Фанатизам. С тога мпого што шта остаје необјашљиво, — и неодређене апстракције замељују често праве узроке. Неће да зна да култура ниче пз заједннце материјалних прилнка и ндеалних гежља; н у опште пнтаље о материји и духу у историји она решава једпострано у корист пндивидуалистичког духа. Политичка историја задобива својом уметничком страном, а генетичка логнком нужностн, законости. И једна и друга, и ако су свака за себе јсдностране имају својпх чари. Уметничр) Guglia стр. 322.