Delo

ЛКДНА ГЛАВА 113 ИСТОРИЈЕ 447 час г, што је разумео ову тешкоћу, само је незгодно, што се латио одвећ смеле иретпоставке: северни су Хрвати (чешки и саски) бнлн другог диалекга и.о што је маса свих такозваних „Сорба“ (Лужичана)! II ово јо добро, да су говорнли другнм дналектом, који јо ирема ириликама могао бити само део чешкога језика. Зна се — с тим се слажу познати Фактп, како се Словенн у истом распореду пасивно — би се рекло шираху са северонстока јецропскога на занад п југ, тако да су се оделига племена словенска и даље ширила у истом расиореду, у којем се нахођаху у својој нЈ)адомовнни. јер нх везпваху сродничке свезе, које према геограФском растојању све слабије биваху. Свеколика северозаиадна словенска маса (Иољаци, Полабљани, Лужичанп Срби, Чсси, Словацп) има у себи нешто цодударно, што је знагно одваја од североисгочне масе? словенске (Руси); као што јужнословенска маса (Словаци, Србохрвати, Бугарп) има чнтав низ језиковних карактеристичних обележја, властитих јој у целшш љеној, којима се одваја од северозападне п северонсточне масе словенске. Како ће се за љубав нејасној белешци впзантискога цара, који се повео за једнакошћу имена, нгноровати тако значајан етнограФСки знак на тако што тврдити: да Константинови Хрватп из Чешке н Шлеске према својем језиковном тппу, као изузетак од правила, нпсу били северозападно-словенско племе, дакле нису чешко племе? Законп словенске народне сеобе побцјају Реслерову поставку. Алп му и довојање у погледу Срба звучи као жалостиван иризпв у помоћ: , Не смем тврди ги да се није због тога и poj севеЈших Срба упутио K iyry ii ту номешавши се с јужним племеном српскпм, које дође Бог зна откуда, а беше разлнчно од њега, дао иовода да се створн прича, како су се сви Срби као u Хрвати доселнли из својих севернпх станишта; али нико не може нинештотому суиротно доказивати.“ Толико нам треба, мислим, рећи, да се може биги н бсз овога Реслерова довнјања. Одбацујући пак целу Константинову вереију, није нам ни иотребно. 14 Да језнк данашњих Срба и Хрвата, као језик онога дела некадашњих Словсна, што под оним двема снециалним именима задоби иолитпчки и културнонсториски значај, читавим низом особпна органски улеже у оно место, што заузима између Сдовенаца п Бугара тај је Факат од много веће вјшдностн него ове ириче н домншљања. Је ли допуштено говорпгн о јужнослов. језицима као о неким неирекинутим веригама? у Држим да јесге. Бише не градимо јужно словенско стабло, него iijiocto ставл.амо њчнојшдо појав исте врсте. Најзначајније су, баш п кад их пема^у првих суседа на исгоку и западу, које обухватају целу област језика. Премда је секундарна замена ж с е и нремда нма спорадпчких случајева замсне с iа и rr, она је нпак за целу област карактеристична јужнословенска нојава, како према рускому нсгоку тако п према чешкословачком северозападу. Јужнословенска је особнна, што су отврднули самогласници е — и i — врсте (на u к: кост, мост), ц ако к овом нагнње у многоме малоруски. Исто тако, што се uo-