Delo

448 Д Е Л 0 клоиишо и пз li и чисто и самогласно, овамо пде, и ако je овај проц°с сразмерно нов и има аналогпје у јужноруоком. Јужнословенски се дпалекти као једноставне вернге, које се даље продужавају у чешкословачком, од истока одвајају с tra u tla место toro и tolo. С правом се могу јужнословенски диалектн нрикупити у једну групу, у којој је карактерно обележје искључива употреба свезе да. 4 Али је ипак много знатнији Факат, дајезпк средњих (централних племена — Срба u Хрвата) у много тачака показује на обема странама. нстоку и западу, органске наставке (поступне прелазе), него што вреди могућност, да се свима јужнословенским дпалектима одреди, што пм је опће. Почнимо са западом и севером. Нема сумње да је ирелазни диалекат од словеначкога у Штпрској и Угарској ка групи диалеката, што се нружа далеко на југ (с једне стране к чакавскому, с друге опет корушкому) језик оних „Словена“ (икавски „Словинаца,“ екавски „Словенаца“), што одвајкада живе у „Славонији,“ бар у заппдном јојделу, што се доцније ирозва „грађанска Хрватска,“ пзмеђуДраве и Купе. Још je Вук ове одношаје окарактерисао истина „р1шпр“, ну врло згодно речима, да кајкавскп чшш прелаз од крањскога ка српскому. Ми бпсмо данас правилније казалп, да је „хорватски;“) прелазни диалекат нзмеђу словеначког пгго се говори у Штирији и „Прекомуршгине“ и измеђ^ чакавскога у Хрватскоме Приморју. „Хрватски“ пма са североисточним словеначкпм, заједнички самогласник е место оба старословенска гласа ђ и в. док крањски у наглашеним слоговима више нагиње к нојасу диалеката с а. Није тачно, ако се узме да у опће вреди оно, што је у Arhiv-y XVI. 1Н0- нзречено: ова.ј глас остаје или прелази у а у словеначком, у ком су i. и i> били изједначени још у X. в.“, јер се ноправило, као што треба, и неколике стране за тим (стр. 163.): „наиред споменута замена иолувокала у словенмчком ннје оића, тако дајсе нрема том словеначки диалекти деле у две груиец. Тако и јест. Са словеначким из Штирије п „нрекомурштином“ заједничка је „хорватскому“ и друга особина поЈ>ед замене rb и i> с е, особина, која у начелу није тако значајна, да су и ненаглашсни вокали поред наглашених доста јасно нзговоренн (уочљиво), међу тнм крањски и ирнморски словеначкн диалекат развидоста редуковаиих и иомућених (слабих) вокала. Ова последња одлнка, сва је прилика, не иде дубоко у давнину. Најстарија језиковна сведочапства још доследно нишу свуда а у место старослов. и i> (то је потврђено задоњу Крањску у npBOj половинн XV в., за горњу u задео Корушке целовачки рукопис, исто тако за млетачки диалекат из краја XV в.). Нзгледа ми сумњиво, што Dr. Облак находи да је нод утицајем баварске графике ноникло ово а. Не бн ли се njie могло рећн, да је у XV в. било у наглашепим слоговима не само у млстачком него н у крањском диалекгу у место љ 1 Тако г. писацаовв „кајкавски1* из Грађанске Хрватске ea разлику од „хрватскога“ ua Прнморја.