Delo

ИСИХОЛОШКЛ КЊЛЖЕВИОСТ 463 /. На завршетку још да поменемо и неколико дела из новпјег времена. која се ио свом цедокупном карактеру морају урачунати у модерну испхологпју коју је Вунт засновао. и ако у њпма има у поједпностнма већих или маљих одступања у сисгему и теорији, и то како од Вунта тако и међусобног. Дела су ова : Hoffding, Psycliologie in Urarissen, 1887. 2. издање 1893 (немачкн превод са данскога); L а d d, Eleraents of plivsiological psvchologv, 1887 ; Sergi. La psychologie physiologiqne 1888 (превод c нталијанског) : W. J a m e s, The principles of Psychologv, 1890 : Z i e h e n, Leitfaden der phvsiologischen Psychologie 1891, 2. ИЗД. 1893: B a 1 d w i n, Handbook of Psychology, 1891 ; J. Sully, The human mind, 1892. Овим делима треба додати још врло лепо дело вишегодишњег Вунтовог асистента и сарадника на „Философским Штудијамак, а садањег нроФесора, 0. Килаеа, чија је подела такође друкча но у Вунта, али који се од свих писаца највнше држи Вунта у чнсто психолошким нитањпма. а нз ког дела вадимо и овај кљижевни иреглед нспхолошкн. Његово је дело ово : 0. К ii 1 р е, Grundriss der Psychologie auf experimenteller Grundlage dargestell.t 1893. Од часописа којн заступају ноглавито овај психолошки правац треба споменутп : Philosophische S t u d i е n, нздаје W. W u n d t (од 1883 до 1895 г. 11 књига плн 44 свеске од но 8 табака) ; Т h е American Ј о u r n. o f P s у c h o 1 o g у, издаје S t. H a 11 (излазп од 1887); Zeitschrift fiir Psycholo gie der Sinnesorgane, нздаје H. E b b i n g h a u s u A. K d n i g (излази од 1890). У два посдедња часописа има и критичког нрегледа нове нсихолошке књижевности. * Преглед психолошке књпжсвностп у овој опширности довољан је — али u неопходно иотребан — за сваког ко хоће да се ода опшнрнијој штудијп психологије — науке, чија је иотреба у данашње доба <све већа и све очитпја. (Зрет. JVL ysLi.iii'Tv> проФ.