Delo

НОЛИТНЧКН ПРЕГЛЕД 465 одговорила, давши команданту операционе војске противу Зејтуна carte bl inolie, — да не дајс никоме пардона До сада Зејтун није још пао, те је очекивати да ће време учинити своје, да he осветницп хладније расудити о пуновлашћу своме — н пеће од њега чинити употребе. Јерменн, њнх 12.000 на броју, решили се, да се до иоследњег боре. Ншхов је отнор nauop очајнике, којп знају штаих чека. Тако се пз једног варварнзма унада у другн — освета освету рађа. 11 ако се Порта овако енергично решнла да угуши устанак, ниак се у какве крајне резултате сумња Нико не верује у трајну пациФикацнју, те се као осећа нотреба јаче руке, јачег ауторитета да умири немнрне духове онако сангвиннчких разнолпкнх народности, којн се сада у М. Азнји ирегоне. Ну да енглеска штампа тражи да Русија, као Аустрија Босну, окунира те земње, нзгледа не само парадоксалн о но и смешно! Енглезп који су из бојазнп одРуспје кроз цео овај век воднли пријатељеку полптику с Турском и бранплп пнтегрптет њезин , траже даРусија окуппра онако дене ировинције ! Verkehrte ЛУеР! Најватреније се за ову руску окупацију Јерменскс интересовао лпбералнп ^Dailv News“. Русија, iio тврђењу еиглескпх лпстова, као да радо пристаје на оваку мисао, јер је, велп се, кнез Лобанов, мпнистар снољ, иослова у Русијп, нзјавпо јерменској депутацнјп, коју је овнх дана нрнмио. да бп Русија, ако буде имала моралну помоћ Евроне, радо узела мандат да заведе ред у Јерменској. Ту вест пронели су енглески листови. и она се потнунце слаже са жељом епглеске лпбералне штамне. Многи угледнијн енглескн листовн сумњају да бп се Руснја прнмила такве мисије, јер бн окупацпјом Јерменске само 6}>oj Јермена порасао у Русији, те би јој онп, немирна духа а културнији него другп малоазијски народн, задавали много посла. Зарад својих велпкпх планова, које Русија има на далекоме Истоку, невероватно је да бн она драговољно сама себи слабила снагу мешањем у јерменске нослове. Можда су енглескп лнстовн побркалп жеље с Фактима. Ова жеља енглеска, да Русији нађу иосла у Занадној Азији, у толико је разумљивија сада , када се стварн веома неиовољно окрећу но енглеску енољну иолптику. Енглески савезнпк у Средиземноме мору, чији интереси иду руку нод руку, а противу ннтереса Француске и Русије , — Италија претрпела је огромнс недаће у својој колонијалној нолитици. Тек десет година ако се јо навршпло од како су Талијанп носели Масоу у Источној Африцн, па абиспнској обали, u створили нрву колоннју, Еритреју, а ово јевећ други иораз. ЈИирењу талијанске колонијалне моћи истакао се као ириродни неирпјатељ Абнсиније, земља хришћанска са извесним уређењем државним. Негус (краљ) Јован стао је у отворену борбу с Талијанима , и њсгов генерал, Рас Алула, 1887. год. код Догали уснео је данотнунце унншти једну колону талијанску. Изгледало је да је талијанска колонизација остала само један несретан иокушај. Ну баш онда унутарње размирице у Абисинији учинише те Талијани и преко очекивања поправнше свој ноложај, Негус Јован најире, нодлегавши утицају свога синовца Менелика , онозва Дело VIII 30