Delo

Д Е Л 0 т Рас Алулу u прекнде рат с Талијанима, а када на скоро за тим умре, дочепа се престола и сам му спновац, а данашњи негус. Негус Менелик беше толико одан Талијанпма , да се нпје устезао да закључи полптички уговор сњпма, којп скоро нпшта друго нпје до врста талпјанског протектората над Абисинијом. Тако су Талн1анп од непрпјатеља стеклп савезнпка у борбп са васалима Менеликовпм. Абпспнпја је земља , која по спецпјалном свом уређењу лпчп на Европу средњега века. Ноједине васалпје стоје скоро незавпсно од централне властп. Ти велпки васалп — рас — водпли су борбу сада на своју одговорност с Талпјанпма. Прошле годпне Талпјанп су под ђенералом Баратирјеом п пуковником Арнмондп-ом пмали лепе успехе, тако да су онп бар у неколпко бплп подпгли пропалп реноме Криспнјев, те он то лепо експлоатисао за изборе. Баратпјерп је слављен као јунак од свпју странака, а Kpucnu га загрли и нољубп пред парламеитом као бранпоца частп талијанске. — Ова театрална сцена нпје без полптпчке компке. Тадањп уснесп талпјански су нпштавнп према садањем иоразу. Генерали Баратпјери и Дрпмонди, одмарајућн се на лаворикама, размаженп успесима, заборавпли су да им треба бпти обазриви u скромни. Јер су се од то доба џзменпле прплике са свпм. Негус је дошао до других мисли. Или је овај обрт у мњењу дошао од утецаја паметне жене Менеликове кра.љпце Тауан, плп је то утецај н успех руске днпломатије. Тек је обрт за све па и за Талпјане ]асан. u Абпспнпја је тражпла отворено да се прпблпжи Гусији, пошто je пре тога једна руска научно-нолитичка екснедпцпја под Леонгјевом, спремнда зем.љпште за споразум. У Русију беше изаслана једна депутацнја од рођака краљевпх u другпх угледних лпчностп, Цар је иримио одлпчно денутацпју u она се с потиуним успехом могла вратптп натраг учврстнвшн стално нрпјатељство с Русијом. Од тада, од новратка депутацпје, (за коју талнјанскп лпстовп нрнчаху да нијс нп послата од негуса , но да су оно све лажна пмена чланова њенпх), Менелик, којп се дотле нерешљиво ломно хоће лп иреKpHiiiTii уговор, носта отворени протпвнпк Талијанима удруживши се са својнм васалпма. Ј ако удруженп Абпспнцп под Рас Маконеном, Рас Мангашом и Рас Михаелом. — кренуше се на Пталнјане, који пм у сусрет послаше Колопу Majojta Тозелп. Код Ал-Амбџа сукобише се италнјанска колонпјална војска н Абиспнцн. Цела колона од 2450 уништена је, иешто мало ухваћено је живо, остало је све нзгинуло. Топовп н све оружје нало је у руке Абпсинаца- Овај глас о сграшном норазу (5-ог децембра) пао је као нз небуха и занреиастно талијанске државнпке н људе од нолитике <’ве је сада у пптању: часг народна, н колонија н онолпкп огромнп издаци за овнх 10 година. Утеха, да ie од налих само 12°|0 Талијана а остлло урођеннци, веома је слаба. Бећа је пак та, што нобедилац не уме да се користи победом. Абисннска војска, под Рас Маконеном, јунаком те победе, иде лагано, за њом два нут већи број пртљага, коморе, жена, деце, да се та гломазна маса тешко креће, те ће оставигп вре