Delo

468 д е л о њпма република јужноамеричких. Стару једну доктрину, коју су старије дппломате заборавпле а млађеје нпсу хтеле нроучптп, Мопгое-доктрпну, председник Кливланд пзнео је из заборава и нозивајућп се на њу оспорава право не само Енглеској већ u целој Европи да се сме .мешати у америчке послове. Президент Monroe још 1823- хотећи да сачува Америку од очинскпх брига Свете Алијанансије, која прећаше слободном развићу чак и тамо, бранећп интересе шпанске, — у једној посланици Конгресу у Вашингтону објави да ће северо-америчка република сваки напад на ма коју од република амерпкапских сматрати и као напад на себе, а исто тако за casus belli ма какав иокушај европске колонпзације на континенту америчком, било јужном било северном. Каниг, тадашњи министар председник енглески, иомагаше Америку протпву покушаја Св. Алпјанснје па беше и ову доктрину као први од евроискпх државника усвојио Исту ту доктрину, већ давно заборављену, потргао је ирезидент Кливланд а иротиву Енглеске п ако се она уз ирппомоћ ове u јавила у свет! На овај нови нроблем, да ли Monroe доктрине има u сада важностп за пнтернационалну нолитику, мучно да ће и јурпсте моћп одговорити у корист Америке, а камо ли тек дипломатија. Лорд Солзбери није без разлога одбио овакав ирогест иредседника Кливланда, да бп онда Шпанија имала далеко веће (историјско) право на јужнп (па п северни) контпненат, него што га имају републнке његове. пошто је све то некада била шпанска свој ина и шпански проналазак. Ну и ако се теоријски с пуно разлога спори право Monroe доктрине, Америка има реалног права да не допустп туђ утецај у Америцп, докле ie она тамо најмоћнвја и хоће да сачува свој државни ауторитет и Status quo. Због овога сукоба, у коме ie енергично президент Клпвланд и веома отворено псказао императивне намере Америке, у политички а нарочито берзански свет ушао је немир и неиоуздање, те су гласови о рату најобичнија тема разговора плашљивих буржоа. Оваквн гласовн, а нарочито весг, да је нре своје ноте нрезидент Кливланд упитао у Нетрограду и Иаризу хоће ли га помоћи у овоме спору и добио је позитивннх уверења да хоће свим силама, преплашило ,je мирољубиви свет амерички, да су берзе страхотно осетиле. Неколико милијарди (до 5) долара рачуна се да се на берзи нзгубпло. Папири су грдно надали и спремао се један општи крах, да није у нозније време, као оно уље што стиша узбуркану воду, онштц захтев, да се мир очува, како у Енглеској тако и у Амернци, као н весг, која чак не мора бити ни истинита, да је Епглеској понуђена руска пријатељска мисао о посредништву у тој парници, смирила иреплашене мирољубе грађане! Свакако ie и овај снор енглескоамерикаиски показао Енглеској, да је Русији лако наћи на све стране савезника да битно шкоди пнтересима њеним. Демократији је принцип једнакосг, а орган јавност. Такав облпк иолитички има животне снаге докле су врлине јавног и нрнватног живота врлине већнна чланова друштвених. Постану ли врлине ретке и изузетп, онда је откуцнуо носледњи час демократекој владавишк