Delo

ПОЛНТНЧКИ ПРЕГДЕД 467 мена Талпјанпма да се приберу. Пстина је да Рас Маконен маршира каМакалп утврђењу талпјанском које бранп мајор Галијано, алп то тако споро, да Талпјанп већ сада располажу војском од 18.000 која није незнатна према 40.000 бораца абисинскнх, модерно ненаоружапих. Талијански парламенат одобрно је 20 мнлпона лира за рат у Абисинији. Озбиљно се иомишља да се уирава војске одузме Баратијеру и новери најбољем генералу талиЈанском Балдисери. Баратијери, љубимац Kpuспп-а популарнп генерал, нзгубно је овим поразом лако заслужену славу. „Magna pugua victi sumus,u овим речима известно је римски консуо сенат о поразу код тразпменског језера, која је Ханибал Римљапима задао. а њима ie п министар Сорако у талнјанском парламенту позвао „оце народне* да хладно поднесу несрећу и нпшта не зажале за сиас отаџбнне. Ну оне н сведоче каква и колпка опасност талијанским ннтересима н полптици у Африцн п средоземном мору прете, ако се за времена пе помогне. Ангажована својим недаћама у Абпсинпјп, Нталија не може играти тако активну ролу у псточннм заидетпма п средоземном мору у опште, као што би то претерано) амбицпјп талијанској годило, а опаност је да Италчја не прође као нико у колонпјалној полптпцп. Финанcuje талпјанске пак такве су да заиста траже највећу шгедљивост. II ако је истина, као што су некп европски листови донелн, да је кнез Лобанов изјавпо талпјанском посланику у Петрограду, да Русн]а не може дозволпти да Абисинпја изгуби цједно парче земље, јерје она под иј»отекгоратом Руспје, онда су све оне утехе да је овај пораз срећа за Италпју, јер ће он учинитп да талијанску колонију ирошири новим оевајањпма, — утеха очајнпка. Нови напори, нове жртве и издацн гребају, па да Пталија тек повратн оно што је имала, а од каквпх осваЈања не може бнти нп речи. Без сумње је да за овај поЈ>аз талијански имају много заслуге Руси. Један пољскп емигрант саопштио јеједном ђеновском лпсту, да он зна п нмена рускпх ОФицпра, којп су у абисинској врјсци. Можда је ово иретерано, алп нпје далеко од нстине да овај покрет абпспнгки није бар без моралне потпоре руске. Он је најбољп сведок успеха руске спољне полптике, вкоја пма тако широку основу н моћна с))ества да водп за сада прву реч у интернационалном полнтичком живогу. А пораз Талијана у Афрпцп није рђава лекцнја оној Кјшсиијсвој иолнтицн пркоса. Докле је овако Енглеска иосредно претрпела Фиаско у источној политицн дотле је у американско-еиглеском спору иједнанепосредна тешкоћа искренула, која, ако се не уклопи, може се из.метнути у опасну крпзу. Енглеска ie имала ноодавна сиор са јужноамернчком републпком Венецуелом. око нограничног земљншта, — Гујане. Како се никако до повољнпх резултата није могло доћн то је Енглеска намислила да насилнпм мерама npoTjpii своју вољу. Тада се председник северо-амсрнчке републике, Кливланд, сети притешњсне републике Венециуелске. Јсдном ното.м 5-ог децембра ппсаном доста необичним стнлом у дппломатији, нодпгнутпм тоном , протестоваше иротнву мешања енглеског у пита30 *