Delo

П030РИШНИ ПРЕГЛЕД ЛУДОСТ ИЛИ ПОШТЕЊЕ драма у трп чинА/ написао Дон Хосе Ечегарај, hi>ebeo Св. М. Јакшиб. (ариказано у Београду у народ. иозоришту, 14. деце.ч. 1895. Да лп то слаба памет плп нечпсти појмовп о частп п поштењуили пнстикт материпске љубави, којп породу ојамчава безбедппји животилп, на послетку, све то укуппо доведе до жалосног ресултата: да се Хуана, сирота, бедна Хуана, вољно одриче нмена матере п свој нород подмеће богатој госпођи д’ Авендањо? Тек то бп. и паћеиица Хуана зарад свога Лоренца, кога је туђа жена љубпла слободно као cnua свога, а оаа, рођена мати, тек крадпмице и то као дојкиња, мучила је дугп низ годпна душу своју ћутањем и скривањем тајне. И не само душа него п тело ове слабе жене би пзложено патњама заточенпчког жнвота, јер јој пронађоше грех због крађе медаљона, који је г-ђа д’ Авепдањо на самрти оставила Лоренцу. А украла га је Хуана, не за то да се обогати, но да склонп писмо, којим се друга мати псноведа Лоренцу п осветљава мрачпу тајпу, што је обавила рођење његово. Лоренцо, богати наследнпк п нрослављепп паучпик, живео је, и ue зпајући то, срећно u задовољно са својом добром женом Анђелом u мплом ћерком Инесом. Ну кад се подпже врхунац родптељске среће, када племенпта п одлична војвоткиња д’ Алмонте долазн у дом научпиков, да проси руку Инесину за свога сина, тада се у том најсрећнијем тренутку одиграва ужас, којп стеже мозак u цена душу песрећиоме Лореицу, Јер у ономе нестрпљењу, када цела кућа са најиећом пажњом очекује част доласка внсоке посете, Хуаиа, у својпм последњпм часнма, пзиосећи психолошку пстипу, да су самртници себпчни, саопштава тајну бедномеЛоренцу. Јадпо матерпнско срце ипје смело нп да размишља шта тпме ради, јер је Хуана у својој страсиој материиској љубави неодољиво хтела,да је Лоренцо бар пред њену смрт назове матером својом. Узбуди се скроз поштена и честита душа научиикова, и када сва срећна породсца очекује пристанак и радост очеву, Лореицо, гоњеи бесом, којн му раздире племениту душу, објављује гласом страшним: да он