Delo

■478

д е д о 1891. у варошп 1986 на 14,311.000 чпнп 14 на седу 171L „ 24,031.000 „ 7 VI Занимање. — Од свпх проФеспја, које су дале највећп број оптужених у 1861. п 1891. год. долазп на земљораднпчкп сталеж 34°||о у 1861, а 3 l°|o у 1891 г., за тпм на пндустрпјскп 28° 0 у 1861. п 1891.; трговачкп 14°lo у 1861. а 19ft|„ у 1891.; војнпчкпје сталеж дао најмањп 6poj оптуженпх: 2°|0 у 1861. а 1 °|0 у 1891. г. VII. Порекло. — Претходнп бројевн односили су се поглавпто на сумњпва злочпнства, где је било тешко нронаћп увек праве кривце, док у овоме одељку koju је посвећен пореклу оптужснпх, он се бавп стварним криминалитетом u пзносп број оптуженпх који су оглашенп за крпве како од пороте, тако п од судова, којп суде иреступе. Ево неколикпх департмана којп дају највећп 6poj осуђеппх према броју њихова становништва: депортман: осућених: СТАНОВНИШТ. на 10,000 Корзпка 3563 на 288.(Х)0 чину 123 ДоњаСена8421 „ 839-000 * 100 Eure 3468 „ 349.000 99 Calvados 3818 „ 428.000 80 Сена 26.273 „ 3.141.000 84 Var 2291 „ 288.000 79 Неколико речн о злочинпма, где крпвци нису пронађени тај начин остали некажњенп. За ове се може рећп да је њихов најужаснији. Још 1860. год. творац злочпна остајао је непознат у 53 случаја на 100, т. ј. у впше од половине случајева. Годпне 1890. тај се -број попео на 63°|г Ну та размера иостаје у толпко опаснпја н узнеми])авајућа, у колико се свакп злочпн посматра иосебице, jej> многп мањи злочпни, које је лако пЈ)0наћп, олакшавају веће тако, да у пзвесннм случајевума велпки злочинп постају нросто ужаснп Тако творцц велпких крађа. које су познате, остали су ненознати у 9О>|0 случајева, на и од оних десет, шго су палп у руке властима, треба такође одбити неколико које је иорота огласила невннпма. Врло се чесго говорп и мисли, да број злочпна у Француској стално онада. Али то ннје тако, статпстика демаитује таква онтпмистпчка тврђења. Констатовано је да је број злочина од 1861—91. године норастао за једну добру десетину: 1861. било јс 15.019 злочпна а 1891. 16.561. ji. f. ЈТ.