Delo

КРИТИКА II Г.ИГ.ЛИОГРАФИЈА 491 венских н несловенских, игго стојн у свези са словенском филологијом. како бп Archiv могао бнти одиста дентралнн орган за своју област. Београд. С. н. т. Доктор ГашиК. Вепоричие болести , н.ихова прпрода, знаци, последице и лечење. Београд 1895., стр. 106 Цена 150. (Свршетак). У октобарској свесци „Дела“ иоказали смо, колпко је докгору Гашићу позната псторија иредмета о коме ппше, колико је јак у бактериологпјн, која је основа науци о заразнпм болеетима, колико зна паталошку анатомпју гонореје и њених последица.. Прелазећи преко спмптоматологпје, која ie у књизп д-ра Гашнћа прилично пзрађена али ииак не стојц ннкако ла научној висини, јер у њо,ј нема ни помена о исиитивању мокраће у две партије (тако зв. Zweiglaserprobe), о иригационој проби, о ендокопији п т. д. Mu ћемо се у овој свесци задржатн само на неколиким гштањима, која имају не само научног материјала , већ су од величе ирактичне важности н за ширу читадачку публику п расмотрићемо, како нх је д-р Гашнћ у својој књнзи решно. Д-р Гашић наменуо је своје популарно дело „млађем свету“ и овај би имао нрава. да му иостави ова интања: 1) . Од каквог је значаја гонореја код човека н жене и какве су последице ? 2) . Ако је хронична гонореја заиста опасна болест , зар се може пренети на жсну: да ли се сме и када донуститн гоноропчннм женндба? 8). Да лн се гонореја лечн: ако, како јо вања лечнгн ? Нарочнто на прва два^ пнтања дужан је пнсац да да одговора својим читаоцима, када је већ иредузео да ппше ноиуларну књигу о *венернчним болестима“. Па да видимо, како је д-р Гашнћ то ура,дио? Ну пре тога. нек нам сс допусти да ово цитирамо. „Чудновато јс , вели Sanger 'Д да се гонореја од вајкада олако узимала п да лајицн са свнм нроизвољно о њој мисле и говоре, ма да је она у акутном стадијуму с боловнма ii другнм ненријатностима скопчана. нгго бн требало да застрашн свет од ње. Алп нарочпго хронпчнн стадијум повлачн за еобом читаву новорку тешких последица, које су често и за живот опасне. као што је занаљење жл.езде пј>остате н мошипца, заиаљење мокраћне бешнке и бубрега са тровањом крвн (Pyamia) а да н не спомињемо запаљење зглавкова, срца п т. д. да после много годнна можо као последица гонореје да се развије н сужавање мокраћне цевн (strictura) то већ н дајнцн знају, али на то у напред не мисле. — Међу мање нознатим ноеледнцама , које су пак од емпнентне важности , јест утицај гоноl)Dr.^Siinger. Die Tripperansteckung beim vreiblichen gesdiledite. Ein klinischer Vortrag, Leipiig 1889. ctj). 6.