Delo

490 Д е л о статака сводочп, да је Ветранић тежпо да створп нешго велико нешто всличаиствено, само што нису за то бнле прилпке подесне, а за велике песнике требало je да су претходнпци ирокрчили пут : Држнћ п Менчевић, тн „талијански“ песнпцп, не могаху то бптн, Пзмеђу напред споменутих радња у овој књизп Archiva треба бар нешто више да речемо о студијн Олафа Брока „Zum Kleinrussischen in Ungam (страна 321.—416.). Брок је ученнк нове скаидинавске лингвнстичке школе, која је у својнм научним Фонетпчким истраживањима постнгла сјајне ресултате. — У овој студнјн Брок је подвргао Фонетпчкој аналпзи говор једнога школованога (скоро помаџаренога) Малоруса Rćpaye a. који је родом нз „Ублие* (у земплпнској жуианпјп), у блпзинн са словачким, чиј се утицај на малорускн у том крају доста онажа. Цела се студија дели н три главе. У нрвој је опшнрно описана артпкуланцја самогласника u сугласнпка сиоменутога Мадоруса. у другој је изнесен нрсглед знатнијнх иојава пз науке о гласовима дналекта, којпм је говорио његов „Gewahrsmann.“ На крају је ове главе у прилогу додана тачна Фонетичка транскринција једне народне нриче из збирке Драгоманова. У трећој ]е главп скнца, нешто опширнија. морфолошких нојава у диалекту Генаева. На завршетку овога нашег прегледа треба да споменемо знатнпје за српску науку реценсије , а већ Archiv је увек богат и с те стране. Нарочито су знатне три реценсије иознагога научника п зналца јужнословенске прошлости, проФ. К, Јиричека. Јсдна је о књпзп Стојана Но ваковпћа „Србп u Турци уХ1УиХУв.“, у којој вели, да Новаковић није ипшућп ово дело нмао на расположењу доста пзвора, јер му је доста мршава библиограФпја. Ова је рецонсија изнела доста допуна п поправака, признавши оно, што се таком послу мора признати: као шго je u друга реценсија од Јнречека о Новаковићевој студији , Струмска Област у XIV в. и цар СтеФан Душан“ (Глас XXXVI) обилата поправкама. У трећој реценснји говори Јпречек о чланку Богишићеву : ,,Le statut de Raguse. Codification inćdite du XIII siecle“ Paris 1894, 44. p. (Extrait de la Nouvellc Revue historique de droit fran^ais et etranger“ 1893. Juli—Oct.), по којем судећи, изгледа овај сгатут врло важна појава у нсторнји словен. нрава. Бредне су пажње реценсије : Облакова о „Кајк. диалекту у Приморју ол Блад. Гожића“, Поливкима о ,,Krakowiaci. Monogralija etnograticznau Станислава Цишевског, пастрекона о „Nakres slovanskćho hajeslov“, Халуша Махала (llpar 1891. г.), који и сувише оштро суди о овом делу п т. д. Уз ово треба споменутп да у лбнблног]»аФском делу“ има опшнрнијпх илн краћих реФерата о некаких 47 сннса, што се тичу нли су из области словепске Филологпје н лингвистике , леио сведочанство за руковаоце овог часописа. Најиосле би се могло пожелеги, да се сабира и публикује библиогрпФија. колнко је могућно потпунија, нз периодичких публикација сло-