Delo

494 Д Е Л 0 јасно је за свакога, који мало уме да мисле. Само ова грешка довољна je, па да се о књизи др. Гашића с мирном савешћу може рећи, да је промаишла циља. Ну остаје нам још да разгледамо последње питање: да ли се гоHOpeia лечи u како? По др. Гашићу (в. сгр. 21) „има врло лаких трипера, који ири доброј нези п умесном владању сами по себп без лечења за 6—8 недел>а ирођу т. ј. пређу у хронпчно стање, и обратно има тако тешких трипера, који u при најбољој нези и лечењу не могу се излечнти{(?) То зависи (чујте само!) ие само од отрова (хтео је ваљда рећи vi rus-a, јер отров (toxin) је нешто друго у бактериологпјп сем ако др. Гашић није и овај проналазак учинио т. ј. пронашао отров од гонокока) којим се човек зарази него „од ириреде самог организма“. Иа шта разуме др Гашић нод лечењсм гонореје? Као гито веК сваки зна, (вели он на стр. 32 , ираво лечење тринера бива убризгавањем разних „лековитих раствора.* помиње редом неколико „ирема њпховој јачини“, међу којима износп нарочито два раствора, „који врло лено(?) дејство ноказу]у.“ Па нашто све ово, заиитаће читаоци др. Гашића. Ако се гонореја на тај начпн лечи, онда не треба нисати књиге, већ треба отићи „у прву аиотеку и куиитп шприц“, и ма какав од оних номенутих раствора, па је ствар готова. За то нам бар не треба лекар, јер толнко зна п сваки аиотекарски иомоћник. II онда није чудо, „што се лекарпма пребацуј е да не знају ни гонореју да лече, вели Finger*) у својој књизи. Пстина до некле су криви пацијенти и нашо друшгвене прилике, које п најсавеснијем и најиоштенијем пацнјент}7 не даду да врши оно што му лекар заповеда. а да се не компромитује: сем кад би за сваку гонореју морао „путоватп на југ“ ради поправке иорутиеног здравља. Алн велика кривица пада и на саме лекаре. Ми смемо да тврдимо, вели Finger, да нема канитла у целој медецини, где се тако шаблонски и ненаучно ради, као код бленореје. Један ^трипершприц и неколико рецепата, то је једно убојно оружје у већнне лекара нротиву гонореје.“ Да се др Гашић од ових много не разликује лако је увнцстн. У њега нема лечења ио нзвесним индикацијама, као што нема ни снгурне дијагнозе, ни тачнсг локализовања саме болести, нити вођења рачуна о интезитету гонореје. Ова је партија у књизи др. Гашића пспод сваке критике. Ту се ирепоручују и разне „масти ирогпву бола“ и разне „мгсги за расгеривање u масажу.“„ Не усиемо ли у томе, узвикује куражни доктор, ваља нам се нротиву појеДиних досада борити.“ „Запаљење бешике треба врло озбиљно лечити^?!) A.iu ово је најлепше. „Стриктураје од ових комнликација најопаснија. У сл} чају застоја мокраће... кад кад је лекар нриморап бешпку што пре да испразни а то ће најлакше учпнити, ако кроз трбух (не ако Бога знаш!) иглу у бегиику забоде и кроз ову мок]>аћу исаумаа.“ „Из свега ппо сам о лсчењу трипера код човека и жене рекао, вели победоносно п са иуно поуздања др. Гапшћ, свакп ће увидеги, да арирода uajeeFxy *) Finger. стр. 23.