Delo

Д Е Л 0 498 „Покоси мн наду, „Али гусле — сраске гусле „Лагати не знаду“.. * Још нешто. Кад смо прелиставали и ирегледали овај лепп албум, иитали смо се : шта смо ми, у Србији, до данас учинили у томе погледу, да нас туђинци што бо.ве унознају и нашу леиу и богату земљу ? — Ништа ! Нама су познага само два слаба огледа — иништавише! Сећамо се малог албума града Веограда, без икаквих описа, који је издао један београдски књиговезац. 0 његовој ваљаности нема се шта рећи. Слике су врло слабе и рђаво снимљене -- ну ипак туђинац може имати, ако ништа више, а оно бар једнуидеју о лснотн наше престонпце.—Други, озбиљнији оглед дошао нам је од туђинаца. Уредништво једног маџарског нлустрованог листа, Gazette des Etrangers, издало је пре неколико година : Веоград гу слици и речи, уз сарадњу многнх наших виђенијих књнжевних и нолитичких раденика. Па ипак и овај је албум веома слаб, како у ногледу слика п технике, тако и самих чланака. Они лепи чланци на српскоме о Кеограду нреведенп су на стране језпке, бар на Француски, до зла Бога рђаво. Какав наш добар матурант, нревео би, чинн нам се, оне чланке на Француски и боље и разумљивије.6) Ми се у Србији врло чесго жалимо, како нас туђинцп мало познају, како о нашем народу слабо нишу, па u оно што наппшу — то је иогрешно и пристрасно. А колико у томе има наше кривпце ? Ми је нећемо истраживати — само, са болом у души, констатујемо : да ми вигие вичемо гго гито радимо ; а ко не ради сам да уиозна туђинце са својом земљом и својим народом — нема upaea да се жали! н. с. п. Древна историја крваве битке на Косову пољу. Прерадио Иван Byju& — Сзетозарев, аосленик па леној кн.ижевности. Пиш. Прва нишка штампарија Ж Радовановића 1895. — Па 8-ни, стр. 96. Цена дииар. Било је то 1Н70. годниа, када је у државној штампарпјн доштамнана књига од 112 страна с натнисом „Битка косовоаољска 1389. год.“ 1Бу јс нздао неки Данило Живковић судећи но иредговору аМилош С. Мнлојевнћ тоило је препоручио, књига је имала и племениту сврху: да се новцем добпвенпм од те књиге номогну сиромашни ђаци из Старе Србије. О постанку ге књпге проговорио је Живковић у нредговору. Пашао ју је у рукоиису неки учитељ у неком граду Старе Србије (набројано је преко 40, па тн бирај који хоћеш, а ако ти ннје ни један у ,l) .Њдан наш пријатол. нричао нам је, да је београдска ошптина била откупила нсколико стотина н]>имерака од тога албума. Бол.е би било да је се она сама подухватцла да ириреди какно бол.е издал.е — то је шена дужност.