Delo

524 Д Е Л 0 нуо Островскога. А говорећп о поезнјн дао је места само помену песнпка чпсте уметностп, међу којима највише пстпче Фета, као првога после Пушкпна, u ако Фету ту част није указао нпједан од рускпх крптичара, које п сам г. Шреиел помпње као најбоље. 0 Шевченку, Никићпну, Жешчужњехову, Минајеву нпгде ни речп, а Плешчејев је помен заслужпо само као преводнлац, на супрот врло симпатпчним оценама о његовпм песмама најбољих рускпх крнтпчара (Мајкова, Доброљубова, Скабичевскога). II други је чланак, посвећен руском роману, тако исто као u овај први нроста компилација, склопљена без велпкога трз7да у очпгледној намери да се што ире истера што веКа књига. Праведно је било очекпвати од књпжевника гласа г. Шрепелова да ће сн, руководећи се својнм властитпм погледпма о роману у онште а руском . посебице, пробратп из дела којима се служпо само она места која бп могла донунпти илп јаеније представпти његове погледе. У место тога мп впдпмо, да је г. Шрепел узео иреда се Вогпјеа књпгу о руском роману ua је просто скраћујући преводпо. А кад је то довршпо, додао је у изводу г. Пппина, чланак, писан поводом те књпге Вогијеа у намерп да псправи нека његова погрешна тврђења. Овоме чланку на крају надовезао је потпун превод четири лекспје Брандесове о рускпм књижевнпцпма: Гогољу, Тургењеву, Достојевском и Толстоју. Посао како га је схватио п извео г. Шрепел, као што се по овоме види, нпје ни мало тежак. Па ioiu ако се готово ћутке пређе н преко оно мало тешкоћа, које и овакав посао нружа, (помиритп, на ирпмер, о хумору Гогољеву једна другом супротна гледишта Вогнјево п Брандесово) — онда се готово п не може зампслпти подеснијц начнн да се на лак начпн пзбаци годпшње по неколпко дебелпх књпга. II трећп чланак, о развоју реализма у Pycujn, такође је конпплацнја, која је писцу пспала срећнпје за руком него лп нрва. Чптаоцпма који знају руски ми бисмо посаветовалп да сами прочитаЈу Ппппнову Характеристику литературпих мигиљења н Скабичевскога Историју новије руске књижевности, нарочпто ирве јој главе, ако хоће о овоме што впше да науче, како би боље разумели овај чланак у књизп г. Шрепела. Уз то бп, ако им је баш стало упознатп се са пејсажем у руској белетрпстпцц, могао потружитн у Арсењева Критичким студијама чланак о томе. Да су при ОЕаком начпну састављања књига неизбежна понављања, то се већ по себи зна. У ова трп чланка је о сваћоме од главнијпх рускпх ппсаца (Гогољзт, Тургењеву, Достојевском, Толстој}", Гончаровлт) говорено по неколико иута, сваки пут доста опшпрно, алп не и сваки пут подједнако. 0 Гогољу је, на пример, говорено у првом чланку, па за тим у другом опширно су о њему изношена мпшљења Вогијеа п Брандеса, па у трећем опет ио четврти пут. 0 хумору његову Вогпје вели да је „проткан мржњом“, те је с тога „у њему комична жпца вшне груба него танка“ (стр. 48); Брандес велп да му је „сатпра крвава u