Delo

КРПТИКА П БИБЛПОГРАФПЈА 52 7 Grlasnik hrvatskog-a naravosl ovnoffa drnštva o o Urednik S. Brusina. Godina VI. Broj 6. Sa dve litografske tablice. Zagreb 1892 —1894. Свеском овом, што je пзашла крајем прошле годпне, попуњена је шеста (1892-) година. Садржп четпрп рада, од којпх су прва два врло важан прплог за терцијерну палеонтологију угарске u хрватске земље. Првп носи наслов Notes prelimiuanes sur le groupe des Aphanotylus nouveau genre de Г horizon a Lyrcaca, et sur quelques autres especes nouvelles de Hougrie. Написао га je уреднпк, проФ. C. Бруспна. У њему он напомпње неколпко новпх облпка из већ познатпх угарскпх локалностп (Радманешт, Кенеза: Куп, околина Блатног Језера пт.дГ Нашао их је прплпком упоређења са својпм терцпјернпм материјалом из Хрватске, Славоније, Далмацпје пт.д., а описаће их, заједно са још некпм угарскпм новпнама, доцнпје. Главни је део расправе новн род. коме је он дао пме Aphanotvlus. Долази у Фамплију Valvatida и ту заузпма отпрплике псто онако место као п подродовп плп родовп С i n с i n u a Hiibner, T r o p i d i n a H. et Adams, Gyro vbis Fitcinger. Првоме je, као што je познато, љуштура чпграста, другп нма мало уздпгнуту сппралу а трећему ie љуштура котураста. Обликом својпм опомиње на Адамсов марпнски род Tinostoma. Од новога рода огшсане су трп специје: Aponotulos Cossmanni пз Купа, Aph. Fuchsi — Кенезе п Aph. adeorboides Fuchs пз Радманешта. Прве су две нове, а трећа је пдентпчна са већ pannje оппсаном Фухсовом Valvata adeorboides. У расиравп Fossile Foraminiferen von Markuševec, A. Franzenan оиисује ФораминпФере из маркушевачких конгерпскпх слојева, којп се одликују, као што је већ једном номенуто, мноштвом разноликпх фосплних остатака. По нншчеву пспитпвању, маркушевачку ФораминиФерску Фауну састављају доглавпто неогенско-марпнске специје, и, са изузетком неколико родова, све прппадају дубљим зонама. Према разнолпкпм погодбама за жпвот п времену, мора се узетп, да се ФорампниФере находе на секундарном лежпшту т.ј. да се нпсу пстовремено развпјале са Фауном мекушаца (коју је npo®. Бруспна пнсао*). Слојевп марпнско-неогенскп, у впду детрптуса, послужплп су образовању понтпскпх. Ово потврђују рђаво очуване ФорамшшФерске љуштуре, а п тај Факат, што се у блпзпнп Маркушевца налазе п неогпнски марински слојевп са форампниФерама. Од 169 облпка, нпсац је специФпчно детермпнпсао 125. Међ овима 15 је нових а 5 је одвојено од већ познатпх. У осталпм врстама могу се разлгтковати трп категорфе: 43 карактеришу марпнсконеогенске слојеве Аустро-Угарске, 47, поред тога, находе се п у старпјим п млађим ФОрмацијама, а остатак је (21) за горњу област непознаг. Заннмљпв је новп род, коме је аутор дао име Semseya, а заступљен је једном специјом.**) Љуштура је овог рода надувена, неспметрпчна, *) Видн VII glasnik hrvatskog naravosl. društva. Zagreb. 1892. стр. 113—210**) Прва белешка о новоме роду публикована је у цзвештајима угарске академије. (В. Mathem.-natunvissen. Berichte aus Ungarn. Bd. XI. Budapest. 1893.).