Delo

УГАРСКА И 0П03ИЦИЈА ХРВАТСКА НАПИСАО IIIАРЛ ЛОАЗО Треба се вратити на догађаје из 1849. годпне на да се нађу траговп, али крвавн, једнога једннога сукоба између Маџара и Хрвата, о коме публнка није нмкада нншта слушала. У том сукобу сувременицн су виделн не толико носледнцу племенске супрогности колнко народни иолет оданости који се јавио нснред револуције. Ови се народи сукобише и због првога и због другога : нрви узрок постојијош п сада јер су Маџари устанком дошли п до власти. Устав од 1867. направи ux савезницима аустриске полнтике, савезницима који често хоће u да зановедају. У унутрашњости онн владају потомцима оних људи, који им некада затЈ>ажише своја иоданичка ирава. Никако не изгледа да им та блага иронпја судбине улива у душу да очински владају. Онн натераше Трансилваннју да пред Ев]>опу нзнесе румунско нптање- Хрватско питање још је непознатнје. Пнтересовање, разуме се, иде ономе ко га тражп, а ван монархије н војске Хрвати су jictko умели удесити да се о њима говојш. У Француској они нзазивају само војннчке усномене. Они су се борнли протнв нас, кагкад с нама ; ЛсториЈа уплеће њихово име у све наше гласовиге п велнке ]>атове ; пЈ>едање их је нап]>авнло Козацима аустриске царевине. Изненадна војна. која их 1849. доведе под бечке зидове, не измењује нншта љнхову физиономпју, h ако уздиже њихову славу. Нама је тешко да пх данас замислимо као народ са уставним особинама. Оа те страие Хрватска је заним.вива у многом погледу. Историја њенс уставиости, а п сама уставност огкрнвају пспхолошкн извор народносннх сукоба и различност у темпераментима који нам нзлазс на очи : ноказуЈу нам Mapajia у оби.ву њсгових прохгева н средсгава а Словенина у жнвоту тако рећн занадњачком н осам.веном. Иза хрватскога шггања нзбија ново источно иигање, споро н магловито приблпжавање Луго-Словена јсдннству, нскаква j>aca будућносгп која ће оплоднтн ова стара бојишта између хЈшшћанства н ислама. На