Delo

490 Д К л О сво басне у једној књизи, опет ћемо }>адо сачекати и другу свеску, у коју ће ући, како уредник обећава, и нотребна објашњења и речник нсиозиагнЈих речи за цело дело. Нохвална је страна овог издчња што је п овде Доситпјев текст у свем верно сачуван, у главпом на начин како је то већ иостигнуто у „Живоггу“ Доситијеву (у 1. и 8. књизи С. К. Задруге). Другу књигу четвртога кола (23. од иочетка) чини арва свеска Друге Певаније Змаја Јована ЈовановиКа (Београд, држ. штамп., 1895.; — 8, стр. VIH н 272; књиж. цена 3 дпн.). Књизи је мали предговор нанпсао, песме за штампу приредио н кратак речник на крају додао ироФ. Мил. К. ДрагутиновиЛ — Колики је значај Змајеве појезије казао је најбоље сав српски народ, а шта вреди сабрати у једну књигу обплати рад иесннков видело се на првој „11еванији“ Змајевој, издатој пре 14 година, без које, рекли бисмо, ннје данас ниједна образована кућа cpuска. С тога је врло срећна u похвална одлука Задругине управе, да се уједно ирпкупе све оне песме Змајеве, које су после прве Ueeanuje угледале свет у разним књнжевним лпстовима u повременим списима нашпм. И, остављајући на страну песме дечије (4'оје заслужују да буду пздаге у нарочнтој, засебној, збирцп с илустрацијама) и песме аолитичке (као мање трајне вродности), ипак и самих чисто лирских, иатриотских, сатиричких и хумористичких иесама, натаиса и зааиса („цробе пера“) набрало се толико, да су ево начиниле нову збирку, „Другу 11еванпју,“ од које нам сада Задруга даје прву, а за ново коло обећава дати u другу свеску. 11 овом'Је другом певанијом наш славом увенчани Змај и носведочио своју несничку велпчину п иодигао цену срнској уметничкој нојезији новијега времена. — У ову је прву свеску ушло 98 лирских и 37 хумористичких u сатиричких песама. Hu једне ни друге не уетупају несмама тих врста у првој „Певанији.“ Tpefai је задругин дар књига (но реду 24.): Нпз старнјих прииоведака (Београд, држ. штамп., 1895.—8°, стр. XXXI и 211 ; књпж. цена 3 дпн.), у којој су белетристичкп погледи неторице рано преминулих књижевника наших пз кола које је (у четрдесетим до шесетих година) бпло претеча данашњим радницнма здравога, реалног u народног, правца нриповедачког. Ту су приноветке : „Четири каранфила* од Павла Поиоeufa Шаичанина (из „Драгољуба,“ забавника за г. 1844.); „Јелка“ од Дамњана ПавловаЛа (из „Данице“ за г. 1862); „Карловачки ђак“ (писан г. 1860.) од Косте Руварца (из његових „Скупљених списа,“ који су данас библиографска реткост); „Грех“ од Мила т. ј. Милисава Милосављевufa (из „Виле“ за г. 1868.); и „Наша сестра Милка“ u „На Бадњи дан“ од Ђорђа ЗвекиКа (прва пз „Омладинске Заједнице4 за г. 1867, а друга из „Омладннског календара“ за г. 1870.). Колико ће саме ове приповетке бпти леиа u корисна забава шпрој читалачкој публици нашој, толико ће цела збирка бити ваљан приложак за боље познавање наше новије књижевне повесннце, у којој је „омладинскп“ покрет оставпо видне трагове. Особи го смо захвални уредник}'’ ове збирке проФ. А. ГавриловиЛу , који