Delo

КРИТИКА II БИБЛИОГРАФИЈА 491 је у лепо.м предговору изпео, прво, кратак иреглед свега рада u свих нојединпх раднпка на пољу наше лепе књижевности, иочевши од Милована Видаковића па завршујући Лазом К Лазаревићем, а за тим, с довољно биограФСкпх црта u оценом главнпјих радова, јасно обележпо живот u значај свакога од номенуте петорице знагнпјих омладпнаца. Четвртом књигом (26. по реду) : Тамо амо но Истоку (свеска друга; Београд, држ. штамп., 1895. — 8°, стр. 210; књиж. цена 3 дин.) завршене су путописне слике Милана ЈовановиКа, овога сада заиста најбољега нам радника на овој књижевној врсги. Име г. Јоваповића толпко је већ било познато нашем чпталачком саету, да је свак с хвалом одобрио одлуку Задругине управе, кад је одмах у ирвом колу својих књига дала места једној збирци његових путописиих чланака ( „С мора u са сува* — 2. књига С. Књ. Задруге). У ову су свеску писма Калкута, Бенгал, МалаЈско Море п Сингаиур ушла с незнатним нзменама, из „Отаџбпне“, а ппсма: Хинеско Море и Хонконг сасвим су нова, до сад нигде нештампана. Радп бољег разумевања додат је и овој свесци мали речник (од 14 страна ситнога слога), у ком су протумачене многе туђе речп како поједини технички термпни тако п неке знатније чињенпце из старе и нове политпчке и културне повеснпце. Бета књига (26. по реду) овога кола представља значајну појаву у целокупној нашој књижевности : то је прва свеска Ариостова Бпјеснога Роланда, на српски препеванога од Драгише СтанојевиКа (Београд, држ. штамп., 1895. — 8° стр. 227 ; књиж. цена 3 дин.). — Превод је овај, рекосмо, значајна појава у нашој књижевности, јер је ето разбијена сумња, да се данас може наћи образован, даровит и вредан Србин, који ће с довољно умешностп моћи пресадити и овако цвеће класичке тадпјанске појезије на плодно земљиште српскога сгиха и језика. II г. Станојевић је својим радом не само иоказао и на ново потврдио велику подобност песнпчку и дивно знање матернога језика, него и дао најлепшп пример и старијим и млађим песницима нашим како се могу радити оваки иослови: како се обилатим, гипким п звучним градивом српскога Језика може служити прави уметник. Г. Станојевић је у свом препевавању но само успео сачувати и верно предати срнским речима суштину, оно што је главно у великом Ариостовом епу, него је, и ако велн да је препев слободан, умео задржати u лепоту спољнога облика : орпгинални размер стиха u Форму талијанске станце са сликом, слободно можемо рећн, иравилншпм u чистијим но н у кога другог нашег н песника-писца и песника-иреводиоца. А да би свој иревод сачувао од рђава читања, сваки је крај стпха (да би слик јаче био истакнут) означен акцентима, којпма се често прибегавало, где је потреба, и у почетку и у средини стиха. (У толикој множини стихова није чудо. што се може наћи п по која нетачност.) Због овога је, истина, штампа иснала ирилично ишарана овим црвићима, али је много поможено да се преводу сачува она звучност и лепота српскога Језика, овде носебпце јужнога дијалекта, коју иначе видимо само у ионеким класичким спево-