Delo

КРИТИКА II БИБЛИОГРАФИЈА 495 што више умноже u што даље но народу пронесу благотворни утицај овога нашег, сваке помоћи вредног, културног мезимчета, које носи тако лепо име Српске Књижевне Задруге — ић. N а š е n е b о. Crtice iz astronomije. napisao Oton Kncera; sa 1 42 slike n tekstu i cetiri priloga. Фоиепа knjižnica Matice Hrvatske”, kniga XX). Zagreb 1895. По целокупној обради својој, ово дело долази у ред оних књигаг које се пишу за шири читалачки круг или, као што се обично вели: „Кљнга за народ.“ Оно је, дакле, једна „иопуларна астрономија“. То морамо нарочито констатоватп одмах у иочетку, јер само ово може оиравдати инсца, шго је у кљигу унео онакав распоред матарнјала. До душе он и сам велн у предговору, да је распоред материјала врншо на свој начин т. ј. да је „ишао својим нутем.“ Кад се ко лати пнсаља какве књиге с научном садржином, треба да је пре свега на чнсго с тим хоће ли нисати строго научно или иопуларно. Врло је тешко изабрати средину између овога двога- При нисању нак астрономије реклп бисмо да се то још нарочито захтева. Сасвим се друкчије pacuopeђује матернјал у поиуларним делима, а друкчије тај исти материјал у строго научним. Ово је дело лепа збирка разноликих прилика небесних, каква се налази и у другим, страним делима оваке врсте. Али као нопуларна књига, има једну добру страну више у томе, што је, према публици, којој је намељена, материјал хармонијски сређен, што је тако леио удешен и исказан, да ће свакоме љубитељу астромије послужити као врло иријатна лектира. Mu ћемо га, дакле, и оцењивати с овога гледишта; јер ба му, као чисто научном делу цена била врло незнатна. Прииремајући читаоце за величанствене прнзоре, што их небо у себи има, писац пх романтичним речма изводи нз града, из уличке вреве и нечиста ваздуха, води ux у поље у оно доба, кпд је сунце већ блнзу своме заходу. Леном скицом појава вечерњег сутона ц описом оног чаробног руменила и његових нианаса, већ је иридобио читаоце уза се и заинтересовао их за даља посматрања. Ванредним упоређењем опадања сутона и појављивања првих звезда на небесном своду, тумачењем сценерија, које се тамо горе одигравају — очарао је своје читаоце. То већ значи да је нисац ногодио правац, којим се у овакој нрилици иде с ноузданом надом на успех. Лепо је заиста, впдети како нисац стоји у отвореном пољу, окружен заинтересованим душама за чари небесне панораме, сутон се све већма губи, а на небу изилазе поједине звезде, најпреређе, а после све брже и више, док се најзад не оспс ведро небо звездама, као равно ноље овцама. Њега иак видите, како пружа прст час једној, час другој звезди чим се која појави, а жељне очи нрате сваки нокрет његове