Delo

494 Д Е Л 0 руке. Он пм ту прича о звездама у опшге и о првим карактерима, који се ту још одмах могу запазити. Тако се мадо по мало начини на небу читав хаос од разноликих предмета, на које читаоци оец књиге упиру своје ногледе и изгледају збуљени призором, шго им га небо развија. Па како је лепо видеги иисца, где тешп читаоце да се не илаше тога хаоса, ободравајући их доста смело, да ће их повести „на шетљу по небеском своду, како би најприје у онај прнвидни хаос увелн неки ред.“ Пстпна је, да у човечјој прпроди Фактички не лежи толика моћ. да уводи Ј>ед у ономе хаосу, већ само може упознати, како тамо нема хаоса, инак за то, писац се може оправдати нред својим читаоцима, којн очекују од љега, да их чему научп. II сасвим је природно, што писац ироводи прве вечери са својим читаоцима, ноказујући им шта се све може видети голим оком на звезданоме небу. Ту их прво унознаје са констелацијама, т. ј. Фигурама звезданим, какве нам се показују и какве je народ опажао још од вајкада. У овоме одељку доиста је писац, као шго вели у предговору „ишао својим путем.“ У астрономијама се констелације обично приописиваљу деле на: северне, јужне и еклиптикине. па п то но обичној методп алпњмана. Овде је то друкчије. Констелације се овде описуЈу према времену, кад се најбоље виде, узевши за мерило небо 1. јануара, 1. анрпла, 1. јула п 1. октобра. Овакав је начпн врло иодесан нарочито за самоуке. Ну није само у овоме особитост изнашања констелација код ове кљиге. Учећи о појединим звездама, на које наилази у констелацијама, г. Кучера, одмах говорп о карактеру целогареда, коме она припада, на ир. код звезде а Касиопеје говори уопште о т. зв. ароменљивим звездама: код а-великог медведа говори о т. зв. лвојним звездама; код „Ан. дромеде“ говори о т. зв. новим звездама, јер се у овој Фигури 1885 г. (а не 1888, као што тамо стоји) појавила једна нова звезда; то исто чпни и код „Кочијаша“, у коме се 1892 г, такође нојавила нова звезда (Nova aurigae). Код „Каснопеје“ говори и о т. зв. темаорерним звездама, јер је у овој констелацијп Тихо де Брахе носматрао у јесен 1572 год. звезду, Koja је нагло и пзненада засијала, па је носле 3 месеца нестало, Он истина не одваја ове темпорерне звезде од ироменљивих; али је то требао да учини. Наишав на небулозу у»Оријону“, говори уоиште о небулозама, маглинастим кос-мичким материјама неким, које нам иоказују само свој блесак. у коме не можемо разликоватп никаквих делова. Он је овде зове „Оријонова магла“. Ове особите васионнске предмете ногрешно је звати „маглама“, а у томе греше u неки наши. домаћи писци у делима сличне садржине. Небулозе (маглине) нису од конденсоване водене паре, као што је магла. већ су састављене од усиЈаних космнчких, гасовитих материја, које немају ннкакве сличности са воденом наром и т. д. Да бп читалац још лакше упамтио иоједине групе констелација, чпја су имена махом из јелинске пли римске митологије, нисац је норед важнијих поменуо п митолошку причу, дакле догаћај, који је у везн са