Delo

КРИТИКА II БИБЛИОГРАФИЈА 495 дотпчном Фнгуром. Taj је начин такође веома нодесан, јер већином сва лица u ствари из једне ириче имају u своје констелације у непосредној близинп, као што је н. пр. ирича о Андромеди, Перзеју. медузи, пегазу илп о великом и малом медведу и ловцу. Штета је само, што ннје испричао и догађај о лабуду и лири, које су Фигуре такође увек заједно, а у њпма је овековечена она неизмерна, митолошка љубав ОрФеја u драге му, Евридпке. Чигалац би онда и разумео за што лабуд нредставља ОрФеја, а лира ону лпру. што ју je измнслио и у њу ударао ОрФеј, тугујући за својом драгом, коју неумитна смрт покоси. А та ]е туга била толико заносна, да су и зверови слушали његове елегије с дивљењем! У овоме одељку има неколнко иогрешака, које могу на читаоца учиннти, ако не баш рђав утисак, оно га могу збунити- А читалац пе сме нн једнога тренутка бити у забуни код иредмета. о коче му се нарочито говори. Ми свакако нећемо износити и оне мање омашке, већ ћемо само на најглавније обратити иажњу читалаца. Ако се уопште мора на пр впм часовима рећи, да су звезде врло далеко од нас, не мора се одмах том приликом говоритп и о „паралаксама звезданнм“, за које писац јамачно зна врло добро, да одредба њихова долази у најтеже нроблеме астрономске, а од тачности паралаксе зависи тачност одређивања самих даљина звезда и небесннх тела п т. д. — Сиријус је заиста најсјајниЈа звезда 1-ве величине, која се баш ових дана одмах с вечера видп, како сија на југоисточном небу, као и то, да је он двојна звезда, да му је пратилац од скора познат, а који се тек дурбином констатује као звездица 9-те величине. Дакле је Сиријус знатно већи од свога нратпоца е Па онда је врло незгодно рећп баш за овај случај, да се Сиријус окреК. око свога иратиоца (стр. 53). За схватање читалаца, којима је ова књига памењена, било би много јасније да је речено: да се пратилац окреће око Сиријуса, као што се н. np. Месец окреће око Земље. Оно, ако бисмо хтелп да се строго научно изразимо, онда бп требало рећи, да се и Земља и Месец окрећу око заједничког тежшпта својих маса, да се Сирије и његов аратилац такође окреКу око заједиичког тежигита својих маса а ни у ком случа]у не може се реКи: да се Сиријус oKpefie око свога иратиоца. Псто тако невештога читаоца може да збуни и оно непрестано навођење, како су нам звезде „још увек о свод нриковани драгољи“, па се ова „прнкованост звезда“ истиче врло често, ваљада само с тога да се Једва наЈзад читаоцу покаже шта је то „Фирмаменаг“ (т. ј. звездано небо)! Ово је у толико мање оправдано. што је већ пре тога речено, да звезде нису утврђене на своду, као ни због тога, што и сам иисац говори ,о властитом кретању звезда', наводећн н. пр. за звезду Арктура (a-Rootis', да му кретање и&носи 6400 километара у минуту! (стр. 62 и, 63) Због овога је и хрватски израз „стајачнце“ исто тако неподесан као u наш „ненокретнице“. За то их и ваља звати само именом „звездеа; али онда, наравно, да у „звезде“ не треба мешати н. нр. нашу Земљу. Месец н остале планете н чланове сунчаног система, као што то радп писац (стр. 279, 293, 324 и т. д.). Све пак чланове ваља звати само: