Delo

498 Д Е Л 0 После овога одељка писац нрелазн на онисивање сунчаног система, те одмах класиФикује све чланове његове. Тако у нрви ред ставља „главу ове обитељи" — само Сунце, у други ред „397 аланета", у трећи ред ћ20 мјесецаи (а нри набрајању налази, да их има 21 , као што и јесте у самој ствари). Комете, метеоре и зодијачну светлост иомиње тек нри крају одељка као нешто сноредно, а ова тела нису таква, пзузимајући зодијачну светлост, чија је нојава још и данас мпстериозна. Поред ове напомене, код ове класиФикације ннје требало ставити као нарочиги натппс „397 нланета ‘ јер је и писну иознато, а и сам одмах ту напомиње, како тај број није сталан : сваке годнне проналазе се нове иланете. У горњи број урачунао је и 8 главних, великих иланета, те онда остаје 289 планетоида, који круже око Сунца у простору нзмеђу Марса и Јуиитера. Оволнкн број иланетоида бно је иознат до 8 марта 1894 г. Међу тим, књпга је ова печатана крајем октобра 1895 г., када је већ било познато само планетоида на 416, те би са осам главних нланета изнело 424, а 6poj се њихов, (планетоида) још једнако иовећава из годпне у годпну. Нз овога сваки увиђа: да горњи број „397“ није требало нарочито истаћи као натпис. За овпм онштим прегледом чланова сунчанога система прелази. се на поједине овим редом : Сунце, Земља, Месец, Меркур, Венера, Марс. Јунитер, Сатурн, Уран, Нептун, метеори, комете и зодпјачна светлост II овај j'e ред сам иисац удесио. У оваким приликама, обично се при описивању нланета почиње ио даљини њиховој од Сунца, а сателити њпхови засебно (као што је у књизи Planetographie од 0 L р h s е - а 1894.). У овој књизп нпје ни један, ни другм начин. Нпсац оинсује ирво најпознатија тела : Сунце, Месец и Земљу, а остале редом по даљини од Сунца. Овом начину излагања не бисмо имали ништа приговорити, јер је то у осталом ппшчев план, којп је оправдан у толпко, што је књига сасвим „популарна. Кад бп мо ове напомене имали да учинимо само не бисмо их ни помињали, да нас извесне појединости његове навлаш не задржавају. Да иротуберанце на Сунцу нису „ирвн пут впђене 1842,“ већ да пма података, да су посматране још од 1715 г, (видп : Philos. Transaction 1733); да пеге нису подједнако расноређене но сунчевој површини у непрекидној зони од 30° сев. шир. до 30° јуж. шир., већ да је сам екватор Сунчев и зона од 5° сев. шпр. до 59 јуж. шир. сасвнм без пега, а да ове настају тек у зонама од 5о—-80° сев. шир. и од 5°—30о јуж. шпр. иреко којих су граница врло ретке; да нашу земљу не можемо зватп „земаљском звездом“ (стр. 239); да се земља не обрће „око једаог свог пречника“, дакле не око ма којег, већ око најмањег, који јеназват осом; да је требало рећи што год и о величнни земље; да је за облик њен навео u друге доказе, а не само један; да је означпо међу изворним делнма, нз којих je црпао грађу, и дела F. Z 6 11 n е г-а и г. Н. Ј. Kleina. на које се много ослањао при изради описа Сунца и Месеца; да „сплни телескопи;“ који се сада граде не могу примакнутн месец на неколико