Delo

КРИТИКА II БИБЛИОГРАФИЈА 499 миља (стр. 307) већ само знатно увећати његов лик и т. д. — да је све ово учињено како треба, мп не бисмо морали нп пзносити ове напомене, нити још многе друге прећутати. А кад би се наше напомене односиле на ово, не бисмо их ни помињали. Али има нешто, шго бисмо морали истаћи, па макар била то u једина напомена коју бисмо имали учинпти. Врло добро знамо да није тако лак uocao пнсати популарно дело. Ту ипсац мора бити веома смотрен u опрезан, шта ће од магеријала унети и како ће све то исказати. Од тога му и зависи сав уснех. Али je исто тако истпна и то, да у књпгама за народ, као год и школским уџбеницима, ваља иисати само о ства рима, које су као позптивне утврђене, о којима, дакле, не постоји никакав сиор. Хипотетичне ствари и питања која су тек на дневном реду, проналаске. којп још нпсу претрпели строгу научну крнгику, не бп требало ни ношто уносити у оваке књиге, па макар да је писац и сам лично одушевљен каквом хипотезом. 0 свему томе расправља се на другом месту п у другом облику. II популарна дела и уџбеницп школскп мора-ју од тога бити сасвим чистн. Нпкако није оправдано, кад читалац жељно прибира u богати се тек оним, што је сасвим утврђено, па баш у тренутку, кад се он осећа сасвим задовољаи, што му се отворпло шпроко поље истпна, мутити му прикупљене тековпне разноликим хипотезама, које се кадкад п потиру међу собом. Још мањеје оправдано, кад се писац занесе само једном опшотезом, па њом једнако малтретира чптаоца а овај, не имајући критичког расуђивања, јер није прнпремљен, иде тако за писцем, коме је још од почетка ноклонио своје највеће новерење, те тако тоне у море, можда његових заблуда У овакој прилици читалац се не може поучити, већ се једнострано заводи : По нашем уверењу, то је грехота, то значн : оперисати с неуким читаоцем. Таква не сме бити ни једна иопуларна књига. Писац овакве књиге не сме употребљавати своје читаоце, да бп придобио впше прпсгалица овој или оној хипотези. Највећа субјективност или објективност нпшчева баш се у овоме огледа. 0 Сунцу и његовим приликама има много Teopnja и хипотеза, на се дакле разлпчито и мисли о његовпм пегама, буктињама, гранулама, протуберанцама н корони. Позитивно је само то да ове прилике постоје на Сунцу, али не знамо шта су, ниги ћемо о томе расправљати у понуларној књизп оваког обима, каоштојеова, о којој је реч. Г. Кучера пак сасвим одлучно твуди, да су протуберанце Сунчеве циклонске појаве, сличне циклонима у нашој атмосФерн. Пма једна хппотеза цпклона сунчевих (од Faye-a , али пма и других. Ну хипотеза сунчевих циклона односи се па пеге сунчеве, а не на протуберанце. Ако би, дакле, пеге п биле оваке појаве, иротуберанце — веома тешко. За што је дакле писац овако одвео читаоие једнострано, тврдећн нешто као одлучан Факат, шго је у самој ствари тек посгавка, нсто онако, као н друга мпшљења, о којима се ништа не помиње ? Ми смо дакле одлучно противни уношењу хппотетпчних стварн у књиге за народ а још већма, да се једном једином хипотезом заводе чнтаоци као „свршенпм делом.“ 32*