Delo

500 Д Е Л 0 Код описивања Месеид иисац одмах ночнње космогонском хипотезом о постанку његовом. где наводп, као да је Месец један комадЗемљнн, издвојен од њеног екватора у исконско доба. У место да изнесе интересну топограФију Месечеву на првомместу, патекпосле, даседотакне н других пптања о њему, писац гони чнтаоце да с њим заједно упитају астрономе : .какви су одношајп на Месецу н може ли бити нањемуживога ? Одговор је с ове једине стране поуздан.“ (стр. 296) Сумњамо да бп нам п један астроном дао „иоуздан одговор“ на ово пптање, као шго писац уверава своје читаоце. А замислите само, како би се ocehao ппсац, кад бн збиља стао са својим читаоцима пред којим астрономом, па да му постави оно питање, u кад бп астроном кратко само рекао: „0 томе не знамо ништа поуздано, јер нпсмо ништа видели!” То би заиста бпо незгодан положај, којп свакако не би ишао у прилог ауторитета пишчевог према његовим читаоцима, које је сам онако ватрено довео пред астронома. Писац се упео да пошго ио то деФинитнвно утврди апсолутну аналогију између Месеца н Земље, иа је налазп и оиде, где ]е готово ни један писац озбиљнијих књига ове врсте не налази. Тако он (стр. 303) наводи како има „преважних разлога, којп одлучно говоре за егзистенцију „Месечеве атмосфере“ Све што г. Кучера о овоме тврди—није доказано. Ванредна оштрина појединих детаља Месечеве површпне у близини обода и по унутрашњим просторијама ошгро одсечен обод његове површине у Фазама и иначе; тренутно ишчезавање и појављивање звезда иза Месечевог обода при окултацијама (прпвидно поклапање); спектроскопска испитнвања његовог обода у овпм тренуцима — одлучно утврђују, ца Месец сада нема своје атмосФере. Поред овога, још u ио ФОтометријским подацима (о којо) методи није говорио нигде у овој књизп) закључује се да би Месец многојаче одбиЈао сунчеве зраке, био би нам дакле много сјајнији, кад 6u имао атмосФере Нигде се, дакле, на Месецу није могао доказатп никакав траг каквог гасовитог омотача, као шго га има око наше земље. „Ob dagegen nicht in den tiefsten Regionen der Mondoberflache, in den Kesseln grosser Kinggebirge, Gasansamlungen existiren, ist fraglich.0 Ето тако говори o месечевој атмосФери Н. Ј. Klein у једном своме такође иоиуларном делу, намењеном широј публици. — Сасвим је друго питање о томе, далп је месец негда имао своје агмосФере. Много се, дакле, писац у овоме ослањао на К 1 е i n-a, али га није свуда послушао. Да су неравнине на Месечевој површини особитог карактера, друкчије него неравнпне на Земљи, то данас нико не сумња: оне су дакле вулканског порекла, а нису постале као планинскн низовн на Земљи. „Aber nnr selten begegnet man hier den auf unserer Erde so haufigen Bergke^en" “ велп г. H. J. K 1 e i n. У књизи пак овој стојн, да и норед доста вулканскпх творевина на Месецу „велпка већина оннх округлих брегова није у никаквом савезу са вудканичким силама Мјесеца, већ су постали начином слпчним, као наши брегови. На хиљаде ћеш оваких творби на