Delo

КРПТИКА II БИБЛИОГРАФИЈА 507 Издања су доста укусна, само би свешчице тпније, кад тако добро пролазе. 26. Фебруара, 1896. год. у Београду могле бити мало јевм. н. п. Из Мостара, цртице од Свет. Ћорови&а. 8°. 83 с. Издање књижаре Д. М. ЂориНа. Београд. Цеиа 80 пара. У овој лепој књижици има девет сличица из живота у кршној Херцеговинп, која је цео свет населила али себе није раселила, него народ наш живи у њој старпнским, лепим животом. Страначка „култура“ нродрла је сплом у ову српску покрајину, угнездила се у њој u наместила се. Па ипак све је то сиољашње, варљиво, нестално. Тако п зимско иње напада на младо дрвеће. задржи се на њему дуго времена, али не само нгго не исирпе животну снагу младе стабљике, него је оснажи и за велике буре јесенске. У овим слпчицлма нацртане су многе сцене из правога живота мостарског боЈама чисто локалним, мостарским. Све је у њима ириродчо, нрегледано са стварнога живота и зато пуно жнвота. Из тих тако малих,приповедака бнје свежина живота млађега друштва, свежпна која вас обузима, заноси u иреноси у та далека српска места, међу те непознате познанике. Нису овде оригиналне само личности — они кршни момци, оне смерне леиотнце, они озбиљни оцеви српски ; нису занимљиви само нови предмети ових кратких прича; не привлаче читаоца само они чисто мостарски обичаји: све је у њима лепо, — обрада изврсна, опажаји тачни u природни, а речн ногодно изабране. Читаоцима „Дела“ не мора се оппшрпо говорпти о овој ирвој збирци цртица г. Ћоровића: неколико најлепших угледало је света баш у нашем „Делу“, и читалац, којп је те цртпце прочитао, мораће u без пчије преиоруке потражитп да нрочита u осгале. Леиота тих причица новлачи пнтересовање за све радове таквога приповедача. Све су ове слике изведене руком истина почетннчком, али је рад врло пажљнв. За то свака има своје особите лепоте, те се не може лако рећи која је најлеиша. А такав избор тежак je само код књижевних послова који су писани тако смишљено као ови. — Ако бп се морала одабрати најлепша цртица, ми бисмо гласали за причицу Њезина ријеч : у њој је са неколико вешгачких иотеза изведена слика необичнога младића какав је Милош. Овде је све на свом месту : и брза карактерпстика личности, и природни разговори, и фини психолошки опажаји, н жнво причање, н лен стил. llo леноти ставили бисмо до ње сличицу Прва љубав. Лени младић Васо заљубио се до ушију, па не може ни да замисли, како би он оставио Савку и отишао у устанике. Али га освести стари отац његов ; он оде у устанике, а кад се као храбар борац врати оцу, девојка му се преудала! Прва љубав била па ирошла ! Си-