Delo

Д Е Л 0 510 Сваки се чланак почињо лепим иницијалом, а завршује се такође лепим и пробраннм вињетима. Осим тога у овој књизи има доста разних слнка, кОЈИма се објашњава текст , а и корице су илустроване. Слике нису испале наЈбоље. Требало би да су лепше и чистије. Језик је у овој књпзи доста добар, али има и неколико иогрешака и нејасности. На једном се месту вели : (104 стр.) „има један народ. који се зову Немци.и Ппсац нише: брине (место стара), брига (м. старање), артија (м. хартија), цигље (м. опеке), нашкодити (м. оштетиги), дебо (м. дебео), требао, требаКе (м. требало, иогребно ће бити), леба (м хлеба), раз. (место разр.), баигта (м. врг), гњезда (м. гнезда), аењали (м.‘ иели) и т. д. Слова су лепа и одабрана, а п хартија је доста добра. Штампарских погрешака има много према величини књиге Управо има их впше него што би требало и смело да будс у дечјој књизи. Има н речи, које су рђаво расгављене на слогове. Све су ово сптнице; али u на њих треба обратити пажњу у књизи, коју деца читају и на коју треба да се угледају. 11 ако смо књигу овлаш разгледалп, нашли смо да на 63 њена листа има иреко 90 шгампарских погрешака. Дена је књизи умерена. Кад би се номенути недостаци отклонили онда би се ова књижица с коришћу могла употребити за ноклањање ученицима у продужним и вишим основнпм школама и ученицама у IV разр. ннжих Осн. школа, а п за ученичке књижнице, којима би, ради ширења писмнености и читања у народу, требало много већу пажњу обратити, него што је то до сада чињено. Зато су иак најнозванији да се старају наставнпци основних школа и наше просветне власти Ј. Д. Ј. Јанко М. ВеселиновиК. — Стари познанпци. — Марта. — Пздање Воке АнастасијевиКа, књижара. — Београд. — „Смиљево,и гитамаарија Пере ТодоровиКа. — 1896. — 1[ена 30 иара дин. или 15 новчиКа. — Обична 8°, страна 24. Ко је читао прву књпгу ириповедака Јанка М. Кеселиновића, којом се он иојавио као приповедач у нашој књпжевнести, не бп могао у Марти нознатп творевпну истога писца, толико је голема разлика у брпжљивој, уметничкој обради између оних првих и причице коју сада ириказујсмо Нема сумње, Јанко има одличне подобности приповедачке; очнгледно је да иознаје разноврсне животне нрилике у нашем народу; али се инак види, да народни живот не познаје свестрано. Бар се то огледа у оннм приноветкама његовим, у којима се често готово једне исте стране живота народног сликају, само другим речима. II ираво судећи, нити Јанко може тврдити да је за време својег бављења у народу, махом као