Delo

КРИТИКА II БИБЛИОГРАФИЈА 511 сеоски учитељ. могао познати народ са сваке стране. нити опет ми то од њега можемо захтевати. Али. ако не то, а оно. на сваки начин, мо жемо од њега с нуно разлога тражити да не мрчи својега лепога имена радовима, као шго је овај и чптав низ других . овоме сличних, што у оваквим књижицама нзидоше на свет. Што је и Јанко пошао путем прнповедача. - „Фабричара приповедака,“ бпће да је у многоме сама критика узрок: Јанко )е, искрено рећи, постао размажен ако не u уображен, те можда мислп и Bepvje, да му већ впше ни мало не треба проучавати средине, из којих сижее узимље. Ово неколико речи рекосмо за то, што нам је Јанко мио и шго му не дамо да буде мањи по што је. А сад, о MajJTii. Спже је у овоме : Честита, сиромашна удовица, сељанка Живана, има одраслу девојку, коју је озбиљно васпитала, никад је не мазећи u научила је сваком кућњем иослу. Марта је у свему честита, u као кћи и као девојка. Што се тиче лепоге, обична је. Некад je врло весела, а некад сетна. Никад не лаже. Марта се заљубила у Чедомиља, ватренога момка из истога села, газдинскога сина, а и овај у њу. Ну, после неког времена, овај је хтеде оставитп и са опем огићн да другу испроси. Дознавши за то, Марта га налази, прети му да ће га убитп из ништоља, што је пустио за њом „ио селу £aw“, јер велн — ни та друга неће бити боља: нп „аогитенија“ hii „вреднија“ нити га „воли боље“ од ње. Чедомиљ одустаје одмах од своје намере, доводп је у дом оца својега, па пзјављује оцу, да је сам ееби довео девојку. Кроза целу причицу карактер је Мартин за допадање, ма да је редак. Нарочпто оно њезино чување своје части пада у очи. као исредство, којим је бранп и чува. У овоме је управо језгра сижеа. То је насликано у врло маломе призору, који је и сувише у сухом дијалогу, а што ипак узбућује, највећи je узрок сама његова природа. а не уметност приповедачева. У Мартпну карактеру нејасно је како се она. као иаметна девојка, заљубила у Чедомиља, о којем од девојака, другарица својих, одмах у првп мах, када оно беше ирвп пут у колу и када се с њим познаде, ничега доброг нпје чула. Али, најносле, пристаћемо да срце не разбира тако оштро, коме ће своју љубав поклоннти. Као озбиљну и честпту девојку видимо је н у разговору њезину с мајком, када јој признаје да Чедомиља љубп u када додаје дајеоннеће смети напустити, јер би га она онда убила. Пстоје таква и у иризору, када од матере сазнаје да Чедомиљ хоће другу да испроеи. Па инак, п кад Марга излази као морални победилац, u нехотице је морамо сасажаљевати. Натераги Чедомиља, да одржи своју реч, за свако је одобравање u хвалу, али натерати га и да љуби — некако је незгодно! Сирота, Марта! Како ли j'e она с Чедомиљем морала век проводити! Свакојако се може тумачити! Јер, није истнна да је Чедомиљ искрено љубио Марту, те да се морао, као послушни син покорити вољн очевој да