Delo

516 Д Е Л 0 Преводи с рускога на бугарски. — У Бугара се много преводи; али се прево1)ење као да готово вауставило само с рускога језика, те се с овога преводи и оно, што је eeli на њему превод. Преводи су махом на брзу руку ра1)вни, те доста и погрешни, што најбоље сведоче поједини опширнији реФерати о тнм преводима у бугарским књижевним листовима. У носледње време изишли су из штаиие ови прев одн с рускога: Шекспнров Отело у преводу Д. А. Шопова (Софкја, 8°, 126 стр., динар и поЈ, Грибоједова и Катеннна Студенти комедија у три чина у иреводу П. Калчева (Стара Загора 8°, 76 стр. 60 пара динарских), Giacometti ПјЛсгј^аника — La mort civile драма (по преводу ОстровскогаЈ у иет чинова у нреводу П. Калчева (Стара Загора 8°, 69 стр., 75 лара дин.). Студија о кривичној колективној одговорности. — Наш сарадник г. Др. Миленко Р. ВесниИ публиковао је у берлинском „Jahrbuch der Internationaleu Vereinigung fiir vergleichende Rechtswissenschaft und Volkswirtschaftslehre* од ирошле, 1895. год. занимлшву студију о крнвичној колективној одговорности села у старом и новом српском праву (Die strafrechtliche Collectivverautwortlichkeit des Dorfes im alten und neuen serbischen Recht“). Пошто je у кратким али прецизним нотезима обележио, да кривична колективна одговорност најпре илеменска а за тим општинска потиче из потреба које се јављају у опште у свим друштвима на извесном ступњу развоја, г. ВесниК излаже случајеве у којима је, нрема одредбама Душанова законика, таква одговорност стојала у старом српском праву, па нрелази најзад на закон од 20. марта 1892., који такву колективну одговорност села утврђује за паљевине. Сасвим умесно г. ВесниК указује, да је цил. закона иромашена простирањем колективне одговорности и па случајеве кад је кривац нрона!)ен, али кад није у стању платити штету или кад га суд ослободи одговорности. Из историје латннскога препорођаја. — Игалијанцима, који би ради били играти велнку улогу и у државном и у културном погледу, не иду ствари како треба. Економски су зависни о другима, јачима; политички и војнички, како сведочи рат с Абисинијом, слаби, а у културном погледу одавно еу изгубили нредводничку улогу у јевронском свету. Уједињена Италија носле толико векова, ноставши свој господар, не може се ни у ком пот,леду похвалити, да је на добро упогребила то своје уједињење. Место да народно богаство и благостање, народна просвета и култура буду главни предмет бриге унравних кругова, сувремена је Италија запала у вигове својих вековних непрнјатеља, и веК своју лакомисленост почиње испаштати. У носледње време италијанска је литература стала нривлачити оишту пажн,у: у њој се појавило неколико даровитијих писаца, који су нанисали неколико добрих дела. Али у веку рекламе н хваче то није остало ненознато у уским међама Италије — и Јевропа је морала сазнати више о том новом „латинском ренесансу“. Ну наше критичарско и ситничарско време не пушта тако лако, да се неко на висини и одржи, ако се на њу попео; некако му је у духу да спушта и обара, ретко да „сиасава“ на нравди нанаднуте. За то ни слава младога талијанскога романсјера Gabriele d’ Anunzio, слава која је допрла и у наше крајеве, није дала мира ни покоја критичарским — Аргусовим очима. Тако је Анунцијев земљак Енрико Товез отпочео откривати завесу над радом и стварањем уметниковим. Товез је у Gazzetta Litteraria покупио много rpal^e, да докаже да је Анунције био марљива чела у туђим кошницама из којих је купио мед. Још 1887. г., кад је млади песник ступио на књижевно поље, као двадесеттрогодишњи младић и написао спев, који је у Италији силан утисак изазвао, — он је мало пазио на туђе предмете. Као што је Товез показао, тај спев проста је прерада спева Николе Томазеа, наше горе листа, човека, који је као филолог, скупљач песама и књижевник стекао у Италији право на бесмртност. —Од тога је времена Анунцио сабирао „туђе цвеће за своје песничке букете“. Тако је Флоберово „Искушење св. Антонија“ лено послужило његовој „титанској индивидуалности;и а Боддерово „Columet de paix“ дало је гра^у за „Sangne della Vergini“. Бодлер вели д-1 је то угледање на ЛонгФела, Анунцијо издаје као ориђиналан производ. Ни ФилосоФе није оставио на миру, јер Анунцијев назив сама себе il Superuomo није ништа друго него Ubermenscb Nutre-a. — Знаменити роман Анунцијев II Piacere прост је нлагијат „Initiation sentimentale“. Сара Пеладана писца, који је познат више својим ачењем и пајацлуцима него радом књижевним. Критичари веле да Анунцио ништа није презирао: најмање ситнице добро су му дошле, а „вајдица“ је од једног узеги дијалог, од другога личност и карактер, од трећега слике и прилике. Сад су ради пријатељи оправдати свога штићеника, па веле да гу ннгде није хотимично узаимање било. У свем том треба видети реФлексе лектирс. Зар нема сличних примера у свеколикој општој литератури? Зар није у историји књижевности заузео знатно место одељак који ноказује изворе појединим књижевпицима V Тим се цроучавањем извора показало, да је Аполоније Родоски копирао Омира, Виргид Аиол. Родоскога као што су се Плаут и Теренције частили за трпезом Филемона и Менандра, Французн из времеца обнове узимали од Талијанаца. Треба се сетити завцсности између Голдони-а, Дидро-а и Мисе-а. Међу тим, веле други, који