Delo

Б Е Л Е Ш К Е 517 ма Анунцио није за срце срастао, како треба разликовати између узаимања Анунцијева и других: док су други само предмет, сиже узимади и из туђега својим генијем стварали оригинално уметничко дело, дотле Анунцио нросто узима туђе, не уењајући, не радећи и прерађујући га. Анунцио је устао у евоју одбрану писмом, штампаним у ,,Figarou-y и ништа се не бунећи, вели: да су његовн земљаци надалн внку из зависти. Сам признаје, да је крив, што се тиче романа II Piacere, али је тада био млад. 0 другим позајмицама Анунцио није ништа казао, — ваљаданије имао шта! Ако се изближе разгледа естетика Анунцијевих уметничких радова, види се тек велика несамосталност. Природу ме гледа непосредно него кроз слике, живот познаје само по романима. У његовим делима могу се наћи трагови разноликих утицаја: немачких, Француских, руских. Угледао се и на Мопасана, ту је реалиста, и на Бурже-а, ту је психолог, u на Бодлера —ту је символиет, на руске писце, под чијим је утицајем написао L’ Innocente. Нрема Платону Каратајеву Толстога рађен је сељак Скорио, али кака разлика — као између уметничке слике и молерскога мазања . Ни Анунцио као ни други руски имитатори на заладу не могаху иродрети у суштину теорије руских писаца о моралној висини. Ето тако изгледа наличје латинскога преиорођаја и обнове. Нико веће и не треба да кори оне између нас, који нису оклевали да нас упознаду с овим „светилом западне уметности“. Ово нека послужи као карактеристика нашега књижевнога доба, да ни у њему не може остати шантаж без осуде. (11 о руском — а.) НОВИНАРСТВО Тезкак. — Овај најстарији гласник срнске пољопривреде, орган Срп. Пољопривреднога Друштва, залази ове године у 27 годину. Од ове године, јавља се и у друкчем руху: има нову заглавну слику, која је прикупила најзнатније моменте из пољопривредне нрзксе .• моменте садашњости и будућности — и чланци се штамнају лепим, разговетним словима и са странама уоквиреним. Али и за садржину Тежакову учињен је напредак. Прво и прво Тежак има знатан број сталиих сарадника, састављен из редовних чланова свих стручних и помоћних наука пољске иривреде а мимо то и уређивачки о,;бор, састављен, с уредником, од 5 чланова. Имена сталних сарадника пзнесена су у 1. броју о. г. Садржина првих иет бројева (за јануар) ове године ова је.- у 1. броју: Читатељима „Тежакаа, Поглед на 1895 годину, Таковски грм, Одбијање телади, Каламл,ење коштичавог воћа, Белешке (треба ли рано устајати, кукуруз као храна коњска, кравље млеко као храна за коње), Нодлистак (Нова година); у 2 броју: Устобол.а и шап, Сточно ђубре, његово прибирање и унотреба, Пољонривредна настава пред народном скупштипом (свршетак у 4. броју). Белешке (о проветравању и намешгању постеље); у 3. броју: Предлог Срп. 11о.копривредног Друштва г. министру народне привреде о могућности подизања винограда домаћом лозом на живим песковима, Добро семе добар род — добра летина, Јевтини и практични ваљци. Белешке (зараживање људи шапом и устобољом); Књижевност (оцена о делу Сточарство, свршетак у 4. броју); у i. броју: Стечај за израду планова за нодизање нољопривредних зграда Нредлог Срп. Нољопривредног Друштва о подизању винограда у окр. ужичком (поднесен г. министру народне привреде), Ждребност и ждребљење (и у 5. броју), Белешке (Храњење коња, ланг-шанека кокош), Подлистак (I пољопривредно писмо); у 5. броју: Пред јагњење оваца, Просецајмо општинске путове, 0 руковању имањем, Белешке (прибављање лозе за каламљење, колико која воћка може хладноћу да издржи, иросто средство за испитивање меда), Подлистак (овако Др. Лаза предлаже свештеницима да у цркви беседе народу). У сваком скоро броју имају још ови одељци: Гласник, Дописи и Друштпени послови. У скоро ће се наставити додатак Тежаку, који је прошле године стално заведен, а почет је расправом „Набавка ариалодних ioиеда у А.пиру, Форлбершкој, Тиролској, Корушкој и Штајерскоју којој је стручна студија свих раса говеда, набављених у пролеће 1894. године за државне заводе и округе, као и потпуни преглед привредних прилика и установа у земљама где је ова набавка извршена. Овај се интересни и за стручне пољопривредне кругове знатан рад оштампава у књижицу, у којој ће бити нуно лепих илустрација, ра)>ених но ФотограФсКим енимцима у нашој Државној Штампарији. РАЗЛИЧНОСТИ Дом Матице Српске у Будишину. Међу Словенима у најтежем су положају Лужички Срби. Тај малени народ словенски који не броји више од 200.000 становника, има да се бори за свој опстаиак у немачком мору. Борба неједнака и тешка, али је они својски воде књигом и просветом. Они имају 9 својих периодских издања; издајукњиге за почетнике, за народ, зборнике песама. граматике, речнике, црквене књиге, нове преводе Светога Иисма и др.; у њих су и три литерарна друштва за ширење словенске пиемености и просвете у народу. Центар је све те лужичке народне борбе Матица Сриска, која уз то још одржава везе народалужичког-срнскога са књижевним друпггвима свих словенских народа. И та вредна „Матица“ налази да је време да остварн идеалне тежње својих покретача, да појача унутрашњи народни живог и да из мрака