Delo

ПОСЛАНСТВО И СМРТ НИКОЛЕ БОНЕ (1673.) Једна глава из дјела : „Дубровннк и Османско Царство“ Д-РА јЛуја кнеза јЗојновића. Велмко Вмјеће Републмке 6jenie другога декембра 1677. приступило избору Мадовијећника за годмну 1678 Свилене куглмце, мукло шушкајућм у тишинм дворане. необпчном брзмном означе имена седморице чланова ексекутивне власти. Бјеху то сенаторм : Андрнја Базељн, Ђоно Соргочевнћ (Sorgo), Ма ројмца Гучетмћ (Gozze), СераФин Бунић (Бона), Шмшко Гундулић (Gondola), Мато Бока п Мартолмца Замања Старјешина је Маловмјећнмка био Андрмја Базељи, прокушанм државнмк којн прожпвње цмо ХУП вмјек (1599.—1690.) оном еластмчношћу духа и умјереношћу живота којом многа властела ммаху, регбм, констмтутмвнога дмјела у наравм оне земње и онога ваздуха. Бјеше му седамдесет и девет година када сједе први до кнеза У томе Вмјећу које је оне годмне ммало носити највишу суму државнеГрадње, што је Републпка кадра бмти мспрестм на онмјем биЈенијем хрпдмма, најзначајнији су лмковм два Боне (Бунић) од двије гране мсте породице : Серафин (1614.—17*21. и Мато (1637. — 1705 ). СераФмн бмо је стармјм брат Нмколичмн. Сии отменога пријатења, муза Цива Еоне, ученмк гласовмтога језувмте Ивана Толомеја, СераФин показа пеобмчне државнмчке способностм попут славнога му брата. Годмне Велике Трешње бм један од најврснијих управите.ва државе. Након поновљења Дубровнмка, његово фино класмчко васпитање, ванредна ревност за цркву, умјереност и зрелост његовијех савјета подмгоше га до толикога угледа у државм, да