Delo

ПОСЛАНСТВО И СМРТ НИКОЛЕ ВОНЕ

< имала држава у његов ум, да га је и након тога неславнога дјела република питала за савјет у важнијем згодама Appendini1) прпиовједа о њему сљедећу анегдоту. Једном расправљаху у Сенату о врло важноме иредмету У двојби Вијеће се ријеши да пита за савјет Мата Бону, који у оно доба године њетњнковаше у Гружу. Државноме тајнику Бона иснрича редом, у најситнијим поганкостима, све говоре и сва мњења различитиЈех сенатора како да је сам у Сенату бпо, па тајнику предаде у руке своје писано мњење. Сенат га усвојн једногласно и гласова закл.учак , који је дословце био Бонпн предлог. Таковијем се њудима придружују Шишко Гундулић, најмлађи син великога пјесника, и Маројица Гучетић (Gozze 1628. - —1687.) који ће ове исте године кренути у посланство са Николнцом Боном, и својнјем мукама принијети спасењу државе. Ово су главна лица, којима је република повјерила чување слободе п мирно вршење своје историјске задаће. А не вања мислити, да је Мало Вијеће бпло прости извршпвалац сенатор* скнјех закњучака, иијем глумац, утвара владања. Њему и никоме другоме принадало је право иницијатнве, ге сва она моћ. што припада у ма којем државном оргачизму егсекутивној власти над скупштинама, бјеше концентрована у њему а не у кнезу. Његови су се предлози ријетко кад забацпвали, јер Сенат није радо примао одговорности, радн одлуке коју би Мало Вијеће било донијело у потпуној свијести своје исгоријске задаће, и у потанком познавању државнијех иотреба2). Овакијем умовима оборужан приступаше Дубровник тјескобноЈ радњп једне године за сва времеиа знаменнте у историји републике. Разумјевши тешке гласе из Цариграда, Сенат ријеши готово једногласно 21. јануара, да ноклисари нонуде великоме везиру Кара МустаФи десет тпсућа златнијех дуката.3) У тај истп даи изабра Јера Менчетића (Menze) за ноклисара к Ахмет пашп, да му честита што је дошао, да влада босанскпм на') Notizie istorico-critiche su Ragusa II 1*23. Он уједио јамчи за истинитост опога дога!,аја. 2) О властн Малога Bnjeta u о његовијем сношајима са Сенатом види раснраву мога она у Rad-у СХ1Н CXIV u СХЛ’ Jugoslav. Akademije. 5) Од прилике 120000 Франака. За она доба грдни новци.