Delo

9 ПОСЛАНСТВО И СМРТ НИНОЛЕ liOHE посланике. а да је Бућа пзишао на no.be против Кабогинево.пе, да се не би сусрео с љиме, кори строго и неумо.виво тај прекршајј, који би могао бити удесан у ово вријеме. «Чујемо неизрецивијем негодовањем да сте мало сложнп у ово вријеме, ногубно за републпку, кад би ваша дужност имала бити, да удружите в.,ше воље, када бисте их имали и стотину, у братској љубави на корист отаџбине. Нијесу ово околности у којима је нросто датн излијева о особнпм страстнма, којијех треба на против свак да се отресе н да посвети мисли, ум и труд ренублици.” Налаже дакле, да се иосланици дпгну у походе к ћесарском резпденту и да се Бућа том згодом извини, рекавшп да није знао за резидентов посјет. За чудо и у овој згоди је Маројица Кабога онај који ведрнм челом поднаша свако ионижење и заборавља сваку уврједу. У његовој бнстрој глави жртвовао је врховноме ннтересу репуб.шке све своје ангипатије, све непромишљене кретње своје ћуди. «Не давајте, наставља Сенат, ннкаквнјех уФања ни иразнијех обећања вел, везиру. Штедите шиљање улака, јер нам стаје новаца, и јер њихов долазак страшн наш народ.м А у нисму од 10. Фебруара1) : «Ваша нам писма носе непрестано муке п тјескобе ваше и тешку погибао отаџбине; али премда су велнке садашње смтње, ипак не здвајајте, јер божја провидност, када човјек највише мисли да је од свакога остављен, подиже га из тјескобе по њезннијем неизрецнвијем одлукама.* Њпхова приватна писма отворише у Сенату п ирочиташе по државноме подтајнику. «У ономе писму што ппшете о СтеФану Соргу п његовој жени, указујете се у велике ирепадени. Чудимо се, како заборавнвши своју срчаност подајете се исиразноме страху. Ова република и њезини поклпсари нађоше се и другпјех иута у сличнијем невољама ; али нити наши пређи уздркташе под пријетњом рата нити њихови посланици изгубише јуначко срце, премда им пријећаху смрћу н сужањством”. Тјешп их дакле Вијеће, па разумјевшп да није страх од смртн, него мисао да не угађају, може бити, са свијем жељама републике, наставља: аЗнабудпте, да вас Сенат љуби као љубежљивп отац, знајући добро, да у свима вапшм дје.шма нијесте имали пред очима него спас домовпне. Ако и иочпнисге какве гријешке, то би ') Одговор инсмима посланика од 6.. н, 1-2. u 1«'» док. u 17. јан. lltid.