Delo

11 ПОСЛАНСТВО И C.MI'T НИКОДЕ БОНЕ свота «изазив.Бе смијех неутралнијех држава”,* 1) јер је тако огромна, да није више озбиљна. Али Кара МустаФи и посланицима ннје до смијеха. Велики везир неће да нреда salvus conductus новијвм посланицима данка, него Кабози злобно одговара : «Норта зна, да данак не може узмањкати.“ Воде нх напокон у кућу чаушевога емина у часовити притвор.2) Наиокон, седмога априла, на сам Велики Четвртак, једанаест година након Велике Тријешње, дан за сва времена знаменит у нашој повијести, племенито ноклисаре Маројицу Кабогу и Ђура Вућу одведоше кроз јавни трг и урликајућу свјетину у Баба-ЏаФер као државне сужње3). Приспјевши у тамницу баце их у угао тамне собе, са шездесет другијех утамниченијех. У тој јами бјеше једна постеља а по иоду свакојакијех живнна и неописив смрад. Кабога у тај час пита Сенат за опроштење, ако је само за један тренутак малаксао, мислећи на своју дјецу. „Нека буду увјерене Ваше ГЈреузвишености, настављају оба посланика из тамнице, да ћемо ми устрајно и јупачки поднијети све ове и друге патње, еда би се све довршило на спасење отаџбине.”4) Док се све ово догађаше у Цариграду на Велики Четвртак народ у Дубровнику дочу, да je опога јутра стигао на Плоче улак са шест особа са гшсмом босанскога паше, Сенат би сазват у велпкој хитњи. Ахмет паша бјеше примио налог од че стите Норте, да утјера од «славне господе месијинога народа, угледнијих између великаша Исусова закона, првијех кнезова и остале дубровачке господе4 четири тисуће кеса — то бјеше посљедња тражња великога везира, и да са два дубровачка поu иравда потиуно со не иаврши, одсад у наприједа нико од трговаца на д\ бровачку скалу да се нема нустнт да иде, ни од Турака. II како ови орден учинп се, ако би ко год обишао скровито. да му je све благо узето у мирију, да се има велика аапријека ■ јасак ) чнннти. (Corrispondenza di Marino Caboga e Giorgio Buechia, F. XLYI, бр. 1839. Држ, Аркнв'. i) Сенату, -20. марта 1678. (Ibid). г) Посланнк Colyer пнше у Хаг 13 марга: „Десетога овога мјесеца ирес дише у јавном дивану пред великнјем везиром господи дубровачкијем иосланицима, да нмаду кратнти тобож уплаКену царину, јер Ке друкчнЈЈ велики господар ушпптитп реиублаку, Након пресуде ова два господина одведоше у тамннцу. Ово су ааиета оштра поступања, к ја he, без двојбе, датн размиш.пати кршКанству.■* Држ. Аркип. у Haag-n. :<) Сенату, истога дана по млетачкоме улаку јавише. *) 'llec. резнденат пнше 12. априла писмо Кабози, у комс обекаје, да he одмах раднти око минастара Иорте, да посланнцнм i облакшају муке, а да нм ша.ве ме1,ути.јем љечника да их пази.