Delo

ПОСЛАНСТВО И СМРТ НИКОЛЕ ВОНЕ 13 гласови бнјаху распршани. Против предложенога Јакете Иалмотића полижу veto провмдпицп Церва и Реети, јер не бјеше минула година од његовога носланства у Риму. Али Сепат укида veto и проглашује законитијем иредлог Малога Вијећа, без праве корисгп, јер Јакета нема већине. 0 Здравој Марији на нокон, кад се пош.ведње антифоне црковне литургије пјеваху сред плачпога пука у Госаи, а, да контраст буде оштрији, мир на небу и на мору, мирисава априлска гора и злато и бјелина, iio црквама удружаваху се о сутону у једној јединој визији дубровачкога мира. Сенат обазна комс ће да повјери послапство у Босну. Ннколица Бона усгаде са свога сједала, те изјави да ће он главом кренути к Ахмет пашн у Сарајево. У исти час он п друг му Маројица Гучстић положе заклетву у руке кнеза Мартолице Церве, а Сенат, ношто бјеше прије два дана одобрио одговор Ахмет паши, предлдо провидницнма републике задаћу да саставе и предложе поруџбе новпјем поклисарима. Главно мјесто одговора Сената босанскоме паши гласило је овако:’) «3на вас свнјет наше туге и невоње. Види свак наш град оборен. Впди погубљене грађане. Внди распршане по свијету наше трговце; види свак остављену ону нашу скалу, тако да веома трудно н невољно можемо ми скупит’ обећани харач, него ли да можемо ми наћи толико кијеса, које ни ми, ни наши стари нигда нијесу моглиимати. Промисли Ваше Пресвијетло Господство како ми можемо наћи, не само толики множ, ма ни веле малахаи дпо сред нево.ва и међу којијем се находимо и међу којема ннгда се наши сгари нијесу нашли. Жо нам је само да онп који су нас прид честитијем царством омразили с лажима неприличннјем раде славному царству и честитому везиру најврпједнији град изгубити, будућн се још од љетоска сва наша раја поплашила и принала и трговци који су отишли нрико мора лањскога љета, за вратити се, како је обичај, овди у јесен, за изити с трговином у славну царску земљу, још се нијесу вратили. Зато је нами можомо ријети, велики асак учпњен .. А ми за не пзити из воље В. II. Г. ов час смо одредпли дпа наша властелина поклиоара, којех, све што се по спјешније узможе, упутићемо да се ноклоне В. II Г. у кога, llJ Cođ. Cab., у сриском оригиналу.