Delo

НОСЛАНСТВО II СМРТ НИКОЛЕ ВОНЕ

l9 пиџп-баша са дугим разговорима, са ненрестаним искањем новаца п свакојакијех дарова, док му нанокон посланпци не дадоше и саме наките с коња, којима се бјеху нослужили у посланствима, и Јакета Менчетић п Јакета Палмотић.') Не остаде им напокон него једна сама одјећа. У њој спаваху, у њој устајаху. «Са свијем тијем тјеши нас у овијем мукама вијест, да је паша кренуо данас с војском из Сарајева... и да су такоВаше Преузвишености ослобођене од свакога страха Тако чу јомо, да је назад мпого дана кренуо и херцеговачки паша”. Стигавши 27. маја у СоФију дочуше од некога Жудије из Цариграда, да су посланике одвели пз Баба-џаФера, у седам Кула. То им исто јавп и мљетачки драгоман Риналдо који иутоваше у Спљет са денешама млетачкога Баила. У толико Капиџибаша сисаше им крв. Почеше од дубровачкијех трговаца и од Жидија позајмљивати, да засите тога човјека. Измучени цно дан новијем нонижењима сноваху по ноћи, како да проживе сутра дан са новцима, које им Сенат бјеше дао да покрпју прве трошкове. Па када би дан стао нагињати над, некада живом, Софијом, сред турскијех ордија нисаху Сенату : иЖао нам је да наше посланство запада толн скуно државу.”2) На прве гласе из Сарајева помисли Сенат, да је Дубровнику куцнуо час материјалне обране. С почетка не иримајућп вијести од послаиика, посла редом три четпрн писма у Сарајево, у којима се чита тешка брига за несталијем синовима. На пошљетку стиже глас, да су носланици, против свакога Божијега и људског! закона, одведени на силу к Дунаву. Али Аџмет паша није с њима. Смије дакле нападари ДубровпикД) Сенат зове сву властелу у град, зове све што је осгало дубровачкијех бродова, да се окупе у луку на обрану града. Посланику Соргу нише у Напуљ, да нареди свнје.м дубровачкијем капетанима у напуљској луци, да што нрије дођу у Дубровник, под пријетњом занлијене свнјех добара, као протнв велеиздајницимађ. Мало затијем шаље Мата Гундулића иоткраљу * 41J Добрун у Боснн 15. маја (Ib). о) СоФија, 27. маја (Ib.). *) „Судтак креКе у Сој, саме двије паше босански и херцеговачкн задржани cv у њиховцјем градовнма са војском. Што еу их задржалн због свсопКега диза ва османлијске војске, чинн нас сумњати, да ux изиенада не порину на нашу штету.“ (Сенат Coprv 30. априла). 4» Сенат Соргу 4. маја (Lettere ed Istrur.ioni ete.) 2*