Delo

22 д е д о на заповијед Сената.1) Напокон ето писама из Царнграда сажалосном истином. Високу скупштину обузе грозничаво стање, Пуна Фантастичнијех сумња, она се на сваки глас трзаше и предаваше или великоме наду или великоме песимизму, да се опет у скрајни час поврати бистроме схватању положаја и ја* кпјем основама. Шаље у Цариград и у СоФију писма за цара, за Кара МустаФу, за МуФтију и Мусаипа. „Находе се, пише овима, наше скале свуда затворене, трговци наши разбјегнути, јемини дигнути, со царева без продаје, а ми у би^у и тузи у каквој од гхостанка овога града наши стари нијесу се нпгда находили... Ништа не мање у таквој невољи, у мјесго од помоћи ишту с аванијам од нас толике новце и благо, колико сва Херцеговина не вал>а’\ Једанаестога јунија стигоше сужњи у Силистрију и нађоше Ахмет пашу с војском. Цар сам наставаше тамо са својим харемом. Не бјеше ни весеља ни здравња у тој турској тврђави на мочварноме рукаву Дунава. Дневи нролажаху у досади. Султаније се разболијеваху и жуђаху се вратити к БосФору, преклињући Силистрију. Сам цар поручи великоме везиру да га није воља наставати више у томе мјесту. Кара Мустафа одврати, да част и спасење царства захтијевају његову присутност на граници2). Долазак дубровачкијех посланика бјеше одвећ мала ствар за господара свијета, а да бн била кадра разбитп монотонију његовијех ловачкијех сањарија. Нредадоше их кајмакаму, кајмакам писару. Саградпше онет нове тражбе, нове дугове. Сада је већ доста и 280 кеса. Посланици неће ни да чују о таквоме захтијеву. Свршено je. Двадесетога јунија, забињеживши њихова имена, послаше их заиовједннку тврђаве. Бацишо их у само дно куле; у соби без свјетлости ставише им врат, ноге и руке у гвожђе, покрај турскога некога хајдука, који онако свезан стајаше већ девет мјесецаД) ,<Или ћете платптн пли ћете изагњети у тамници.” Тако се и та врауа затворе. Величину те нијеме жртве не замјети запад, а ипак немаше у тај час илеменитијих ни типичнијих заступника. Рим у њима *) Ггосе.ч8о t'utto addi 7. giuptio 2*178. snlla vo “e sparsa chen. Caboga amb. a ('oust. litenuto a Haba (lialler e stato rilasiato dalla pripione (Processi }>olitici e criminali 1665. —79. F-0 LXIV Бр. 2051 Држ. Аркив. •.») Hanimer, passitn. *) L>al custello di Siliatria 22. јунија iEd. GelSić).