Delo

П У Т Е М 25 Управо пре двадесет година Дебрјаиеки бејаше ировео једну годпну у томе селу. У то време Турци градишо железницу између СоФије и Ћустендила а идуће године већ је нанустише због Финансија и других незгода. При гоме иослу бејаше Дебрјанскп турскн чпновник — драгоман код инжинира, којп падзираваху прп грађењу линије. Дужност му бејаше таква, да је крај ње имао много слободна времена. И он га је проводио впше у ходању п лутању по околним пољанама и барама, посматрајућн усамљен природу п размишљајући о прошлости, о којој му говораху предања тога историјског места; за тнм у ћут.Ђивим шетњама покрај Струме, која је тихо жуборила испод врба. Тихи п трајне успомене дани ! Испод тих врба, тамо код извора, око којег се сваке вечери разлегао јасан смех веселих девојака, колико ли је иута дочекпвао с раздраганим срцем, доцкан у ноћ, последњу девојку, која би последњн пут дошла да напунп своје судове ! Колпко слатких, љубавних сусрета у тамној долини, ири ноћном шуштању реке и зеФнра ! Струмка! Црноока лепотица, црне косе, као орао поноспта хода о тај девојачки лик није ишчезао из његова срца и намети, он га и сад впди у свој дрској и дивљој лепоти. И сад му је живо у сећању, како јутром боса гологлава, насмејана, румена као ружа, тера прутом прасце и теоце на пољану, и њен луди и звонки смех, који, кад се кпкоташе с девојкама. надвишаваше остале. . С. нестрпљењем бн очекивао да се смркне, да настане касно вече, те да му, кад извор опустн, изађе у сусрет та восела дивљакуша. Пролазна свеза, љубав чиста и невина, светла идила, за коју он чисто не вероваше да је заиста икад била ! Двадесет је година прохујало од тада ! Боже, како је то одавно било ! II сада кад се кола спуштаху широким путем у село, срце му све јаче н јаче куцаше, а ноглед му жедно гуташе и те врхове, и то село, које везнваху тако скуиоцене успомене с најсветлијпм данима нз његове прошлости. — Ми ћемо се задржати ту, каза Дебрјански, кад кочијаш заустави коње пред једпом механом, — за тим узе капут и штап с намером да се некуд упути. — Хоћемо ли се много задржавати ? — упита кочијаш.