Delo

486 Д Е Л 0 у Риму, походио Јегипат, Картагену и не би се дома вратно. Да није било Његошевих речи, песник каже, да би се занемарио, да впше не би писао; „јер — велп — свуда је веће мени био сваки hoc’o жучем загорчио.“ У несми: Под во^ком, одговарајући на писмо Данпла Медаковића, вели о себи, да ће „за род српски* живот дати Колика је била његова жудња за певањем песама, види се из жел>е му, да „још коју годпнпцу" ироведе, певајући „с гуслам’ ил’ уз тамбурицу* и да тражи „блаженство своје* у „свету идеалном “ II у песми: Теби само песник вели, да га само његова српска домовпна „свагда* буди на невање, u то она „само једина на свету,“ а у оној: Песник и иеро разговарајући се са својим пером казује, како му је оно „свагда бпло најмилији уздисај* п да сем њега још воли: „само двоје на свету*: „папир u мастило.“ У томе му је сва радост: јер он са то троје „једној мислии (јамачно љубавп) служи. У својим иесмама изјављује : да му је цео живот у песмама, да су оне „само спомен 1>аковања, по тућем свету путовања,“ па у скромности додаје, да ће u њих смрћу његовом нестати; а у оној: Покрај Рајне седи на брегу Рајне, иа размишља о њој и о себн. Он је „згруван судбом.“ не воли „више весеља,“ сав му је свет „таштпна“, младост му је прошла а „с њоме прошло све.“ У Виђењу песник је убеђен, да је иравац досадашњег његовог певања добар и по Српство корисан. Ово се види пз тога, што када то иомиње сенп својега погинулога деде (Алексе), сама дедина лешпна диже се из крваве пене, те га грли. Песник помиње, да је сав свој век провео: „без и какве своје себичне користи.* Најпосле, у песми: Гронуо песник, већ остарео, пева о себи, како је „гронуо“ и како лежи „у тешкој самоћп,а казујући како су нролазна „весеља, мпсли и уздасп.“ Тако стар, већ заморен, задовољно гледа на своју прошлост, што му је прошла у неуморноме раду, те жели само да га здравље иодржи, алп ипак хоће да до носледњег часа остане песник; а у Последњој иесми вели, да песници најлепше ироводе живот, јер певају, па се сећа различитих својих иесама. Да у кратко поменемо u песникове иогледе на ирироду у оигите. Прпрода је за нас још у многоме тајна, знање је наше о њој врло оскудно — „трун прапшне". Помиње се да у природи пОстоји закон, који управља свима појавама, нрирода се нореди с морем („од ваздуха море“), које је „без обала“; она „ништа друго није него ратна песма.“ у њој постоји вечита борба. Што се тиче песникова иогледа на религију у оигите, наводи се како је Ног створио човека, све, па и наЈмање животиње и за њих се „свуд силно борио.“ Он је пзвор нравде, извор утехе; он je „отац свију отаца.“ Све је на земљн израз његове воље, а човечја душа, но смрти, одлази Богу, на суд истине Поредећи Исуса са светским освојачнма (Адександром Великим н Иаполеоном I), он унижава ове последње. Од Псуса нам се ваља учити „ностојанству u стрпљењу.* „У Теофилу Бог се изједначује с вечношћу, емрт се називље абогом бесмртности“; Бог се зове „ум неба“, а „ум је закон свети“,