Delo

КЊИЖЕВНОСТ 487 ге тако је Бог „творац творевина“ ; „некн закон“ безнменн, шго је човека створио. Бог од нас не тражн „днвхег побоштва*, он „на глупост мрзп“. Царство Божје: „то је век разума, ништадруго није* ; „Бог је живот света, почетак иез конца, он је све створио, а он нема творца“; он је „тајна вечнта.“ Па с тога, што је Бог „ум неба'1, шго је „закон“, којн је човека створио човек треба да му се молп, а молигва помаже, кад се но Јеванђељу жнви. У несмн : Всче иред манастиро.ч стогодишњи сгарац, пгуман вели ‘да је свет загонетка, да су једно исто и смрт и живот, да је у природи вечити покрет, да су молигве савест н да је биће раја и пакла непоуздано ; а у Дервишу, кроз уста дервишева, не само да се неки мусломански верски обичаји износе као ненаметнп, већ се номиње : како л>уди сами себи спутају ноге „неким чудним (верскнм) обичајима“ : како тражећи небо губе земљу; како вера тражи да јој веруЈемо. „кад каже и оно, штосесумом твојим не слаже“. Праву веру дервпш износп у речима: — „Ником зла не чинпт’ — то је вера чисга!“ Даље се велп, да вера није није нпкада била у стању усрећити људе: ошгро се разлпкује хришћанпн у онште од човека, у правоме с.мислу речп : ну неправедно се вређају честити људи др. религија. Некп нут се песнику чини да нема нигде правде, па ни на небу. То се види из Кузманових речи (у несми Кузман). који нрпча: како се два нута иео на небо, иа кад га једно.м св. Сава пзведе иред Бога и псприча његова страдања: — „А Бог рече : све ми је иознато ! Па наредп да qc јошге оном даде, којп много пма, нек впше имаде; па окрете главу. а гма од анђела почеше певати. славе божје дела.“ На то ће му рсћн св. Нпкола: „Пдн, брате, кућп! Бог отац већ стар је н не зна шга ради докле год он живп не надај се иравди. Милостпв је господ! — све вере беседе — а он ни свом сину помоћи не хтеде !® Да речемо коју и о песнпкову ногледу на живот у оагите. У песми: 0 новој 1852 год. живот се цени као борба пзмеђ две супротне силе : смртп п природе. У несмп: Hajeefiu брег номиње се, да: „жпвот слабе радостп даје“ и да су: „срећа, богаство, наука, слава све је то ништа, све празна смеса ? ... А човек шта je ? — гомила меса“. Да се живот добро проведе, главно је иматп искуства. Живот се изједначава нли с борбо.м или с морем пли с веселом u тужном песмом. Најзад, ио старостп човековој, вал>а ценити: је лп био заслужан жпвота; јер ннје нрирода, већ сам човек узрок што му се овај лепи свет иредставља у црној бојн. Живот ннје ништа друго, до игра на светској позорници. У УздисаЈу из варогии жпвотни се пдеал налази у пастирскоме живогу, којп је „радост и спокојства људског храм“, где је свак „безбрпжан“ и „весео“ : а у Послсдњем иевању песник у очајању пева о нпштавилу живота и вечигој пагњи човековој, узвикујући: — „Све је нишга, све је магла иуста“. За њ је живот „сенка“, „радост је обмана“ слава је „шара*, новац је „ропствоц, а љубав тренут сунчева грејања. Човек не треба да се чем год радује, за животом не треба жалптп.