Delo

књижввност 491 морја (несма: Праморју), где је иоред описа нрироднах лепота ових сриских земаља, још и жеља, да све Српство буде сложно. Какве одлике несннк приписује српскоме народу, такве ирпдаје u свпма словенским народима.Словенин је у онштс: „поштен, храбар искрен, родољубив и ираведањ* У песми: Цару (рускоме), кроз уста угњегене сриске раје, називље он Русију лсветом“, номпњући да је она тој раји: , свуда огац и мајка* и да јој „сада“ (у најновијем рату с Турцима) „спасење“ шал.е. 1'неван је. што се Јевропа „пгра са словенском нравдом“; те, у гневу, називље једном Словене: „сгакленима", а иротивнпке им, Немце: „од челика.“ У судби Русије видп он судбу свију Словена; а у Енглеском „Стандарду“, ударајући на ове ннглеске новнне, протнвника Словенства: он је најдубље убеђен, да ће Словенп у борбн за живот бити нздржљивијц од 11нглеза, шта внше, да ће изићн као највећи победиоци. Кише се несама тичу арошлости срискога народа у Србији, зсг доба сраског државног јединства. У њима се пева о доб}г Душанову п времену владавине кнеза Лазара, иред битку косовску, као u о самој тој битци. Тако, у песми: Кнезу Лазару Лазар храбри српску војску иред битку косовску; у Марку казује се. како Краљевпћ Марко ночиње светити Србе, после пронастп на Косову; у Снази народа , у неколнким сликама, у кратко је изведена наша историја, од косовске ироиастн па до устанка Кара-Ђорђева: у Сабору у Крушевцу кнез Лазар пита своју власгелу: хоће ли да се с Турцима бори, ua шга она сва пристаје u најпосле у Дуигану казује се, како Душан нолази с војском на Царпград, застаје у томе ноходу, те славн своје крсно име, па тада дели својој властели области српске царевине. Новије сроске исгорије тиче се песма : Луки Лазарееибу сраском војводи у којој се само помиње, како је Лука: „славна челенка славне Cp6uje.“ У песмама историјскога сижеа из доба државнога српског јединства сретамо се са сраским владаоцима: Душаном и кнезом Лазарем и са знатнијом властелом тога доба. Кнез Лазар нам се црта и као мудар јунак п као велики родољуб. Он ободрава српску војску пред битку косовку љубављу према њезином српском „завичају“: а у Сабору у Крушевцу показује се као родољубив и јуначки владалац, којп види да ће Србпја ироиасти у борби с Турцима, због своје носложне и завидљиве властеле; ну ипак хоће да се борн и да сам умре, само да нроклесгво ногомства у гроб не нонесе. У Дугиану нееник нушта Душана, да нам искаже своје смерове о Кизантији и деоби земаља своје царевнне међу власгелу. Освојење Цариграда није за њ „празна жеља“, nuje „себичност каква4, већ он хоће, naw на гој о/гражпод сада“да стоји са својим Србима, „сјунацима* бољим но што су Грци, ге да одбије мусломанске хорде. С тога. ради лакшег управљања, дели области царевине својој власгели, којоj ће „јављаг* своје „главне заповести4<, и којој, носле смрти своје, оставља у аманет