Delo

494 д е л о Стери1иним заслугама; у иесмн: СеКамо се, посвећеној Бранку, хвали га, због његове родо.Ђубиве поезије; у песми: На гробу слеаог Ђуре МилуTunoeufia пева се, како је Ђура гуслама „Српству служпо“ певајући песме иреносећи писма у’ гуслама, а и како je многе Тутрке посекао; у Вила дозивље се г орска вила с Ловћена. да сиђе u да спусти венац на два гроба: Ђуре Јакшпћа п Стјепана Митрова .Бубпше, којп је славише. У песми: 3. Ј ЈовановиКу о Змају се вели, да га нп „једна впла“ неће натиевати, да му песме српски језик „међ звезде пренеше“ u да до сада „нисмо знали за таквог иесника.“ У Здравицч Змај-Јовану поезија овога песника, који је „велик’ и међ' гигантпма“, оцењена је у мало речи као родољубпва и моћна да уттпче на старо и младо; у иесми: Лази КостиСху несник нодсећа Костићз на њнхно заједничко жпвљење, за време последњег српско-турског рата; у Милошу ЦветиКу, песнпк се нада да Цветић може кад год постати — „српски Шекспири. Једна је песма иосвећена другу Јоци СтефановиКу — Виловском, једна (Писмо) уреднику Стражилова, Грчићу којом му шаље на штампање своје Заиисе и на иослетку, једна Влад. М. Joeauoeufy, младоме песнику, у којој му се саветује да не пева онако тужнпх песама. Од Cpjba Цржогораца, којпма је несник иесме посветпо , налазпмо већ поменуту песму: 0 новој 1852 год. у којој се оно владика Његош као иесник узноси, а у песми: Дим. МилаковиКу песник узвикује честитоме, до сад најбољем црногорскоме повесннчару Милаковићу, да је „верно и чаено“ служио“ свој народ и да се Црна Гора ноноспла његовим заслугама. По што смо прегледали шта јо иеснпк иевао о српскоме народу у опшге п о неким његовим заслужним људма, ваља поменутп, да се он сетио и два несловенска народа: Грка и Турака. Једна песма: Исаод Атоса посвећена је Старој Грчкој , а нотекла је из утисака, што су на песника учиниле знаменптости из доба старе, јелинске нрошлости, када је иутовао ио нределима старс Јеладе. Тим уметничким гворевинама на Атосу, којима је стара Грчка, „сиротна u мала, хиљаде нримера целом свету далац, несник се диви. Четири песме, што су намењене Турцпма, иотекле су из несникове мржње ирема њи.ма, као тиранима угњетено срнске раје. У Стамболу, у родољубивој, заносној нади да ће Сгамбол нронастн (за време кримскога рага с Турцима), иесник му довикује: — „Сгамболе горди, у море тони! Силна је рука, која те гони , на завршује речма: „Сад ти се иропаст од свуда спрема; Злодеју, за те милости нема:“ у Груди земље пева се, како султан Мурат хоће да ногуби Муктар пашу, што му је кнез Никола сатро војску; ну, кад му иаша баца нред ноге грудву црногорске земље, која је пашу као „хамајлија ’ од смрти сачувала, Мурат од страха луди. У Бонику (турско царство), казујући даје турска царевина „бонпк деветнаестог века“, коме „нема лека“ , а то с тога, што су га многих му грехова „стигле клетве“, — баца се на њ највеће проклество. На иослетку, у Новом Ускоку пева се: како мостар-