Delo

КЊИЖЕВНОСТ 493 Длнилом и кне ом Ннколом I. Ирви се помиње више са својега књижевнога гласа, а друга двојнца внше као јунаци. У иесмн: 0 повој 1По2 год., мосвећеној успоменн на владику Петра 11, иеснпк је владпчиннм духом толнко одушевљен, да му је он внше свих л>удп тако. да: „кад бн ико ту смрт нобедио, Iheroni Петардовека б' живио,“ хвалећн га, нре гога, као: „превеликог4* јунака, пугннка, младог лстнхотворцаи дппломату, „простог Црногорца,и владаоца и „српског свештеника*. Као јуначкп владалац износп се у кратко и кнез Даннло. у иесмиг Јуначки одговор, кад је оно одговорио потурици, Омер паши. кад га је овај на иокорност нозвао): — „Фишек ти је одговори, а у песмн: Кнезу Данилу хвали се храброст и мудрост овога „младог“ кнеза. У песми: Груда земље уза храбре Црногорце нарочито се иомиње као јунак кпез Никола, који није.* „к'о краљеви други што cy,w већ: „као ор о он се Buje...w У Острогу онева се иобеда Црногораца (под кнезом Николом) над Турцима, у кршевима од Повије, када оно Сулејман-паша беше новео 45 хихада војске; те се ту, поред црногореког јунаштваг у кратко иомиње и храброст кнеза Николе. Овде га видимо на збору црногорских старешина код Острога. II ако је турска сила нревелнка, кнсз Нпкола не пада у очајање, већ мује „весело срце,“ пошто: „Црна Гора сама није, Бог п Руси с нама стоје.“ II у песми: До мора нева се како се кнез Никола приближује Приморју да га заузме. Овде је он у кратко ндсликан као диван вптез. „дужд нови“, нови „принцип“ Приморја. У Рањеном ЦЈжогорцу Црногорац, пздишући на бојишту, узноси с-војега кнеза (НиколуЈ више свега. Праштајући се са светом, узвпкује му: — „Здраво да сп, о витеже! каквог нема земна кора. до једина Црна Гора.“ У Аманету с Косова вели се, да ће Кнез Никола браниги Црну Гору „сабљом Пвана“, а тражити српске земље: „земље Душана“. Два му анћела пружају „са неба дар“: један „златну круну цара Душана“. а други „оштру сабљу бега Пвана.“ Он ће се са Србима састати на Косову: „месту овоме“ ради ослобоћења Српства. У несмама налазимо н неколпке црногорске доглавнике, у малој и живој радњп. Сви су нз доба кнеза Николе. — У Острогу. као кнежеви савегници на збору, истичу се као мудри јунацп црногорске војводе: Иетар Вукотнћ и „стари Церовпћ“, а као плаховитп: Божо Нетровић н уза њ других: „сто јуначких витезова“. Песма Новица ирекида иесму посвећеиа је црногорскоме војвод,и, Новици, у којој га за часак виднмо као храбра јунака. који би рад да се шго мање крви пролева. Друга иесма: Луки ВукаловиКу посвећена је овоме херцеговачкоме војводи. У њој се оиева његово родољубље, јунашгво н зла судба, што мораде да се патп и да у туђој земљи кости своје остави. Песник се сећа и некнх знатнијих књижевника и иеснака сриских. Тако, у Доситијевој речи хвали се Доситијево родољуб.ве н буди жеља за науком; у Смрти срискош иесника (Јована Стерије Поновића) песник, кроз уста Стеријина, говорн о задаћи иеснпковој у оншге и о