Delo

496 Д Е Л 0 Што овога не.ма узрок су владаоцн. који треба да се прпбојавају" народне освете, ако над народом тиранпшу. 0 тврђењу: да владалачка власт потиче од Бога, велп се, да је оно потекло од сампх владалаца, Песнпка се тичу и неки јевроаски народи љнхова државна политика и њихно друштвено стање Тако се удара на Аустрију. што се у Кримскоме рату показалане* захвална према Русији; напада се на Француску, што пристаје уз Турке противу хришћана у (Кримскоме рату); на отмичарку, Пнглеску. u горко се исмевају неке махне тих народа и држава. Песннк је гневан и на неке несловенске народе, који трие ропство и не чувају својпх слобода, док међу тим, одушевљава се помишљу на слободу у Швајцарској. Овде ћемо додати п неколпке иеснпкове дечје песме. У Нађеној ружи износи се, да су деца: „залог прави слоге, среће u љубави“; а у Сриекој деци несннк светује „малу децу“, како да се у жнвоту владају. Учп их, да им се уз игре свагда нађе и књпга: упућује ux да читају басне, ценећп јамачно ову врсту књижевностп као најирилагоднију дечјем добу/ да ужнвају „корпсне, добре, лепе п здраве забаве“, да буду „пошгени и вредни људп", да љубе своје CTapuie, а млађе да добру уче, — да не дирају у туђе, а своје да чувају и да у себи гаје мисао: „за Српство мрети“. У Ђачету каже се, да је сваки onaj срећан : „ко се за децу труди“ а у Јутру нежна мајка буди својега малога Николу да иде у школу. 1’ећићемо коју и О пссмама, што се тичу данашњега свештенства, нарочиго калуђерства. Свега их је пет. У Молитви игумановој исмева се лицемерни богомољац пгуман, који се једино брине за свој трбух ; у Земљотресу се исмева целомудреност калуђера у Св. Гори. У Теофилу стари калуђер у Св. Гори, ТеоФило (родо.м из Срема), пустињик, жпви пред нама кроза целу песму. Huje он пзмишљена особа. Живео је као калуђер у Св. Гори, око половнне 18 века. Био је образован човек, борио се протпву свега, чега нема у Јеванђељу, и имао је многе ученпке. Ну гоњен живео;је п под старостумро у пећнни, као пустињик. Он и једномиш.љеник и савременпк му, светогорски калуђер, Самуило из Мостара, ирегече су ватопедскога учитеља Јевђеннја и нашега ФилосОФа, Доситија. Најзад, ретког, старог игумана ФилосоФа, имамо u у несми : Вече иред манастиром, а у песми: Добру служе, препоручује се иоштовање оннх свештеника, који су правп Хрпстови ученици, т. ј. којн живе ио Христову учењу. Још имамо п љубавних иесама. Пзложпћемо карактере момака и љубавника, иа девојака и драгих# У Месојефу налазимо слика момака на балу, у спеву ДојчиновиКВојину Бојнн од порекла старога српскога јунака, Дојчина, страсно љубн Хајкуну, за коју држи да је кћер Ибрахим-аге, док она беше Срикиња, кћп Добрије, жене Обрада, слуге Нојинова коју је Пбрахим-ага од Обрада био украо. Кад га отац, п не знајући за његову љубав према Хајкуни, на смртп заклпње, да се ожени иравом Српкињом, Војин пада