Delo

КЊПЖЕВНООТ 497 у очајање ; али, најпосле дознаје да је Хајкуна Срнкпња. Песник вели, да је: „Војнна нрава љубав освојила“ u „све његово тело у срце стопилаа ; a ту „праву љубави: ,ствара само очајање кроз које светлуца слабачко надање ; права љубав, — која један живот ругаи, не уставља с’ нпгда у обичној душп.* У Бербер-Тра)ку Трајко ie драгп, који од свег срца љубп своју Милку. Његова је љубав често узрок нашем смеху, јер је врло нростодушан, а у псти мах п бистар и честит : а у Бегунцима честитога љубавнпка Лазара, за мало посматрамо. Слика девојака н драга има леппх у Месо\еђу; у ДојчиновнК-Војину, драга, Хајкуна (Анђелија), етрасно љуби драгога п кадра је за њ све жртвоватп; у Бербер-Трајку Трајкова драга Мидка, иуна ie разнпх врлина; а у Бегунцима Лазарева драга, Милица, у много је већој радњп од Лазара. Нуна је невпности u простодушности. На завршетку, да номенемо и нпз песама, које је песнпк посветно своји.н друговима, аријатељима, аознанчцима и читаоцима. У Песми жалосно], говореној у место надгробне речп другу, Кости Јечменићу, правнику на унпверзптету у Хали (2. јануара, 1847), песнпк се с болом у души растаје с покојнпком, коме је највећа жеља била, да „верно своју земљу“ послужп. У песмп : Под воКко.ч одговара Данплу Медаковпћу, у Берлпн поручу)ућп му, да ће остати вазда одаг Српству н душом ителом; Дочек upee „Шумадинкеи у једном крају П1умадије очевидно је песма намењена неколнкпм песнпковпм чптаоцпма, Koiu му лпст радо чпташе, а не хтсше претплате пдаћати. У пеемп: Дим. МатиКу песнпк опо иње овога свога прнјатеља на Швајцарску u њихово жпвовање у њој ; у оној Срети Л. ПоаовиКу песнпк му честпта јубплеј н најзад, у песмп : Јевти АврамовиКу, своме другу, чесгпта му весеље и желп му сваку срећу. Маја 1895. годjVL ff. [1. Двло X 32