Delo

Б К Л Е !П X 2 515 „Шеиатцзам оддикованих лица у Краљевини Србији од 1865. до краја 1894. године.“ Il8дање канцеларије крал.евских ордена. В. 8° стране 1.—176. II. Листови : „Наставник“, лист ПроФесорскога Друттва, књига VII, свеска 4. за месец аирил 1896. год. Уредник Хенрих Лилер. Ведика 8°, стране 157.--2 8. с нрилогом „Пример рационалнога наставнога планаи страна 1, —16. Књига VII, свеска 5. за мај. В. 8° страна 209.—260. с прилогом „Ириносцн к нроучавању нрпродеи 33 —48. страна „Просветни Гласннк,“ свеска 5, за мај 1896. Уређује Стеван ПредиА. 4° страна 212. —268. с прнлогом „Статистички нодаци за Велику Школу у 1893.-94. шк. годинн“ 1.—16. страна. — „Ратннк“, лист за војне науке, новости к књнжевност. Година осамнаеста, 18"6. Књнга XXXIV, свеска VI за ј)Н. Издаје Главни Ђенералштаб Уре1)ује Драгомир IhjuKoeufi. Велика осмина; страна I-VI и 641.-767. са 2 прилога. — „Сриски Архив“ за целокупно лекарство. Орган Српског Лекарског Друпгтва. Год. II свеска 4. за април 1896. Велика осмпна; стр. 209. —272. У прилогу: „Народно здравље.“ Лекарске иоуке народу. Год. 1. Бр. 4. за анрил 1896. стр. 97. - 128. Vpel)jje проФ.др.4/. ЈовановиП —Батут Цена је листу годишње 8 динара или 10 круна. Самом „Нар. Здравл>у“ 4 динара или 4 круне. Спнси дати у штампу у нашој Држав ној Штампарији. — Народни борац, превод с рускога од Miu/ioeaHa Ђ. ГлишиКа. — Поред Топлице, путопис од Тих. Р. Ђорђевиба (прешгамаава се из „Браства“). — Колонија Виминацијум, од Милоја Bacufia (нрештампава се из „Старинара“). — 0 сењском руднику, извештај, поднет министру народне нривреде, од д-ра Eeieua Шулца. Службени превод с немачког. Издање рудар ког одел.ења минист. народне привреде. — Пољска артилерија, у вези с осталим родовима оружја, (иревод) од Чеде МарковиИа. — Браство VII. Издање »Друштва Светога Саве.* Akcenti u glagola. — У шестој књнзи Rad-a .Тугославенскс Академије штамнана је вал.ана радња нашега Даничика, која носи горње име. Та је књига Rad-a распродана, те је Академија ту радњу Даничићеву сада оштампала у посебну књигу, да бц само могла задовољити тражњу Даничићевих списа. Чини XVII књигу посебних дела академијнних. Ђелчићевп споменицп. Ђелчик је сиремио и наставак, за историју знатних, дубровачких споменика. У ову књигу су ушли Libri reformationura ab anno 1364. —1396. Ha крају је књиге региетар свега, што се нала8и у њој. Летопис Југославенске Академнје за 1895. годину готов је. У њему се поред академијиних заиисника са седница налазе и некролози: Фр. Булића Ивану Росиу u Dr. М. Кишпатића Ђури Иилару. V i е n а с замера што у Ljetopis нису ушле књиге, које је Академија добиваха у замену од друтих. Педагогија. Први део Недагогије Ст. Басаричека изишао је накладом Хрватскога Пе дагошкога Збора и у четртом издању. Како се ова књига унотребл.ава у стручннм недагошким школама, то су званн нрви педагози учитељи, да је оцене. Гарибалди и Исток. — Овако се зове расправа, коју је написао и објавио наш сународник г. Евђеније Поповнћ, пређ. уредник врло цењеног италијанског листа III) i r i 11 o, у новом часопису који је почео излазити 1. јануара ове године под уредништвом ироф. Б. Манцона, и који се 8ове Rivista Storica del zirorgimento Italiano. У расправи су неколико телеграма и писама Гарибалдијевих, који се односе на босанекохерцеговачки устанак, и који нам сведоче, како је тај твор .ц италијанског уједињења назирао добро замке, које су се плеле усташима херцеговачким од стране данашњих тлачигеља ових српских иокрајина. „Херцеговци имају за се симпатије целог образованог света, телеграФише он 3-15. марта 1876. u не треба ни пошто да наилазе на мамак оних, који би хтели срамно да ux одведу другим иутем.“ Г. Поновић, који је у своје време био и Гарибалдијев официр, борио се с усташима у Херцеговинн као и доцније с црногорском нојском против Турака, те је тако у стању да нам за историју сачува многу појединост, која би иначе остала сасвим заборављсна. Ou ће, како смо дознали, продужнти ове чланке , чему се јако радујемо. Расирава о Боснп п Херцеговини. У С о r r е s р о d е n t - у, св. за 10. и 25. март од ове год. има чланак (односно путне бедсшке) барона Жана де Вите, под насловом: Кроз Аустро-Угареку (Сукоб народностп Дуализам —Херцеговнна u Босна — Код Хрвага — Загреб и Ђаково — Владика П1тросмајер). У одељку о Босни и Херцеговини има мало што новога, али га је ипак вредно забележити. Уекрс у Србији. — Тако се зове чланак нашег пријатеља г. Алберта Ма.ie, нређ. ироФесора Њ. В. Краља, који је изишао у априлској свесци Француског часописа L а Vie contemporaineet Revue раrisiennereunies, u у ком нам симпатични писац износи онис једног ускршњег дана у манастиру Манасији. Уз чланак иду u неколико депих и чнстих ФотограФија. НОВИНАРСТБО Летопис Матице Сриске Готова. — је 187. књига Летописа, који ypel,yje Милан Савић У Новомс Саду, са овим садржајем: Српски одзраци из румунске историје, историјска студија Чед. Мијатовића. — Усиомене из на-