Delo

Д Е Л 0 4S вати племићска достојанства не друкчије, него по закону који о томе важи у Русији ; да се превести могу у руске чинове само тада кад ступе у руску службу, и тада ће за њих важити усвојени закони и правила и, па послетку, да ће молба о земњи бити у своје време предмет нарочитога расматрања. Кара-Ђорђе је остао у Петрограду до почетка 1817 год. па је, најпосле, са царским донустом изабрао себи за стално место становања град Новомиргород у екатаринославској губернији. А/ш при овој својој одлуци није остао дуго. Чим је дошао у Хоћин, одмах је известио намесника, да нико од чнновника и простих Срба, па чак нико од сродника не пристаје остати код њега, него, на против, сви желе вратити се у Србију, и за то он моли да му се допусти живети, као и пре, у Бесарабији. «И сам сам намеравао био, пише он, отићи, одмах по повратку, у Н Миргород, али жена моја и породица, лишавајући се сродника, земљака, па чак и слугу, никако не могу да се реше ирећи са миом ирзко Дњестра, а ако је потреба, пристали би остати у Бесарабији, иначе, решила се и г-аветовала моја жена лишити се чак и живота. По овоме изволите видети, у каквом сам очајном положају ја сада У отацбину ићи за мене је опасно и немогућно без царева допуста ; преко Дњестра, како сам обећао прећи но могу због ових околности.» Ради бољега разумења свега овога важно је обратитп нажњу, да се баш у то време налазио у руском посланству у Букурешту посланик српскога народа и кнеза Милоша, Михаило Герман, који се обратио био бесарапском намеснику, извештавајући га у поверњивом писму, да су Младен Миловановић, Јаков Ненадовић и друге српске иоглавнце у Бесарабији «водећи нреииску са Србима, аустријским иоданпцима, у Угарској и подбаданн аустријском владом иочели саставњати велику ннтригу нротиву садашње српске владе, услед чега може огворено и неминовно изаћи несрећа, а иреко ње н због ње п иогибао српскога народа”. Позивајући се на митрополита Леонтија, коме те интриге морају бити нознате, Герман је у име књаза н свега српскога народа, молио, да се ови Срби не пуштају из Руснје. Леонтије је све ове наводе потврдио и саветовао, да се, осим Миловановића и Ненадовића, задрже